Кад Бог наређује да се рађамо и множимо, и рађањем да овладавамо земљом, они све чине да млади људи, кад остаре, оћелаве и од силног учења, стрепњи прилично поблесаве; кад до некакве докторске, адвокатске и којекакве друге ”престижне” дипломе дођу, онда им ни до чега више стало није колико до јурњаве за послом и каријером. Па их онда с лап-топовима и мобилним узјашу да и оно мало преосталог времена и живота из њих исцеде. А кад се, нажалост, све ређе, неко од њих и одлучи за брак, и ако би и хтели децу да имају, једва да им је преостало мало времена и нешто снаге за једно једино дете.

А за то време они, до којих утицај ових богобораца не допире, и који ни пет пара не дају на ”мудровања мудрих” о претесној овој планети, они рађају двоцифрене бројке деце и поправљају јуначки статистике о наталитету. Сада своје, младе и кршне, синове и кћери испоручују престарелој Европи и отворено јој судбину најављују, да ће је скршити и преплавити.

Господ мушко и женско створи, а они сад измишљају неке нове врсте и категорије људске и тим својим измишљотинама трују душе јадне деце и збуњују их да почну да сумњају да су оно што јесу и да не знају у који нужник да закораче.

Сад их видимо како и почињу и педофиле тако приказују да би над њиховим судбинама требало плакати а не гвозденом – хтео сам рећи, некаквом другом – мотком по њима. (Чланак ББЦ: «Paedophiles need help, not condemnation – I should know” ”Педофилима треба помоћ а не осуда – ја то знам”, јуни 2017. Узгред буди речено; на истој страни где ова утицајна енглеска институција сузи над судбином педофила, објављују чланке којим бране некакву педерску порнографију (In defence of ‘chav porn) и промовишу женски хомосексуализам међу омладином (This teen lesbian couple were just crowned Prom Queens). Премного је оваквих примјера њиховог, у супротном смеру, базања по Слову Божијем. Колико наредби Божијих, толико њиховог супротстављања Богу.

А ово, о чему сам намеран да словим, ретко ко доживљава као проблем те тако и та појава пролази неопажено. Да би своју, настрану, вољу изнад Божије поставили, творци новог (бес)поретка нису се морали мучити дугим читањем Библије него су подстицај за своја недјела нашли на самом њеном почетку.

У првој глави Светог писма описују се стваралачки чинови Божији. Створи Бог видела на своду небеском, ”да дијеле дан и ноћ; да буду знаци временима и данима и годинама”. (1. Мој. 1, 14) Међутим, ми сада видимо како људи, попут кртица и мишева слепих, замењују дан за ноћ, светлост за таму. Па кад би требало да су у дубоком, и здравом, сну, они се, у касне ноћне сате, на изласке спремају. ”Иду у живот”, како кажу, кад би требало, за мало времена, да устају и на посао да се спремају. А када се јарко сунце рађа, и сва природа Божија се буди, они, исцрпљени од ноћног живота и грешних уживања, падају у сановну несвест. Тога, нажалост, све више и међу нама има. Толико пута сам се осведочавао, кад сам домове свештао, ”јуначина мамина” син, у најбољим годинама, у време кад би требало с крштеног свог посла да се враћа, он спава у замраченој својој соби и гласа од себе не даје.

Не верујем да је и ово померање времена случајно. Све те забаве, утакмице и глупости којекакве могле би се одржавати и раније; како је то, некада, било. На овај начин злотвори постижу двоструки погодак: од лезилебовића стварају армију зависних од свега и свачега, и од свакога, а од децу, која се на књигу дају, или марљиво раде, и која за глупости снаге ни времена немају, као ”асоцијалне типове” из друштва искључују и све већи јаз између једних и других продубљују.

Преобилна је литература која говори о штетности ове појаве. ”Стручњаци кажу да су их изненадили обим, брзина и озбиљност штете које настају када је човек будан преко ноћи”, вели исти онај, по злу поменути, BBC. ”Људско тело има свој природни ритам или телесни сат по којем је намештено да спава ноћу и буде будно преко дана. Поремећај тога распореда има дубоке последице и доводи до ремећења температуре и лучења хормона, што се одражава на физичке способности тела и функционисање мозга. Научници су закључили да телесне функције, попут рада срца, бубрега и мозга постају неусклађене. То постаје временски хаос, као када бисте живели у кући која има сат у свакој соби, а онда ти сатови почну да показују различито време.”

То није по Божијој вољи. Господ изазива такве с питањем, да ли могу укинути завет његов за дан и завјет његов за ноћ, ”да не буде дана ни ноћи за вријеме.” (Јер. 33, 20) Поредак Божији је, ипак, необорив, и они, који ”од ноћи начинише дан”, (Јов, 17, 12) те ”дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи”, (Јов, 5, 14) чине то на своју штету и против свога здравља, душевног и физичког.

”Безумни иде по мраку”, (Проп. 2, 14) вели Премудри Соломон. А пророк Исаија, по Божијем налогу, виче на оне ”који зло зову добро, а добро зло; који праве од мрака свјетлост, а од свјетлости мрак”. (Ис. 5, 20)

Господ нас је дозвао из таме на чудесну светлост Своју, (1. Петр. 2, 9) и, преко свога апостола, опомиње нас да владамо као дјеца свјетлости. (Еф. 5, 8) А ја, заједно с апостолом, позивам децу да не узимају учешћа у бесплодним делима таме. ”Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине.” (Еф. 5, 11-12)

Протојереј Василије Томић