За мир целог света

У миру Господу се помолимо - а нама бијес на ноздрве излази! За вишњи мир..., а ми се залијепили за земљу, за све трулежно, све пролазно, живимо на нивоу фудбалског стадиона. А, треба да се молимо за вишњи мир! За мир свега свијета - а ми осуђујемо сав свијет! Не можеш, просто, не можеш да примиш ту молитву! Нити она тебе може да прими као молитвеника. Зато је за Литургију потребно припремити се...

16.01.2020. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Заједничке и сагласне молитве! Много је битно да смо сви у овом настројењу: да и ја немам непријатеља, али да ни ти немаш - или да не желиш да га имаш, ако га већ имаш, да не желиш да га имаш и да се подвизаваш у том правцу да промијениш однос, тј. ниво живота. Много је битно да се дигнемо на тај литургијски ниво јер се са њега све види. Непријатељ - међутим, промијениш ниво, дођеш до овог литургијског нивоа, и више га не видиш као непријатеља. Тек онда, ако смо тим духом преображени - а то је дух покајања, па онда сабрани - тек онда можемо да примимо ове заједничке молитве и сагласне молитве да имамо.

Такве молитве нас сабраних, у таквом мирном, литургијском духу, такве молитве могу – све! Лепо стоји у тим заједничким и сагласним молитвама: шта год заиштемо од Оца, у име Сина, кроз Литургију, Духом Светим - све ће да нам да. Али, треба да постигнемо најпре ту, назовимо је - радну, литургијску температуру. А, ако ми дођемо, па ја пун мржње, а ти пун злопамћења, онај пун гњева, једа, зависти, осуђивања, па се као такви саберемо - нема од тога ништа, ми нисмо способни да примимо те молитве.

Како ћемо онда имати заједничке и сагласне молитве? Како ми онда можемо да се молимо овим молитвама? У миру Господу се помолимо - а нама бијес на ноздрве излази! За вишњи мир..., а ми се залијепили за земљу, за све трулежно, све пролазно, живимо на нивоу фудбалског стадиона. На нивоу оне зелене траве, живот нам је оивичен оним бијелим аут-линијама. А, треба да се молимо за вишњи мир! За мир свега свијета - а ми осуђујемо сав свијет! Не можеш, просто, не можеш да примиш ту молитву! Нити она тебе може да прими као молитвеника. Зато је потребно припремити се.

Припремати се за литургију... А, тамо нас очекују, браћо и сестре, неограничене могућности... То је већ хоризонт вјечности... Такве заједнице, таквих људи, мијењају... Оне могу да промијене ток историје! Како се мијења историја? Тамо негдје у Берлину, па тамо негдје у Лондону, у Вашингтону, сабере се десетак, или 20, или 50, или стотину људи, нешто прозборе и онда нам само јаве: “Бјеж’те у склоништа, биће пуцњаве...” Пале се авиони и лете пројектили. Тамо је неко сједео, мало су нешто договарали, било је мало коњака, неке мапе су ту биле, неки договори, закључено је и... ! Носачи авиона и - почиње! Пале се сирене и... како се ко снашао.

А, видите, браћо и сестре, ми кад се саберемо - истина, нећемо се сабирати тамо, него се сабирамо пред Престо Живога Бога! Живога Бога! Па се ту саберемо заједно са свима - они су сви ту: мали сабор српских светитеља, они су сви око Литургије. А, гдје би друго могли бити? Гдје друго може бити Свети Сава? Свети Василије Острошки, Свети апостоли, Свети мученици, Свети архијереји - гдје они могу бити? Тамо гдје је Владика, гдје је Цар! А, гдје је Цар? Он се јавља на Светој Литургији. И, сви су ту; ту су и Свети ангели, и све небеске силе, и Мајка Божија! Ми се саберемо, и шта се од нас тражи? Никакви дипломатски пасоши, не. Само миран дух, да нисмо ни на кога љути, да немамо непријатеља, да не видимо као непријатеља оне који нас нападају, да смо задовољни и благодарни. И, онда, у миру, заједнички и сагласним молитвама, Господу да се помолимо. И, онда ће и да буде.

Можемо да изазовемо мир, мир у свијету. Можемо да изазовемо позитивне промјене, и у овом граду, али и у сваком граду. Онда наша молитва досеже и до оних које никада нисмо видјели, али имају потребу, и вјером живе у тим градовима, селима и крајевима, болују по болницама, тамницама... Путници! ... Возачи камиона, па има ту доста тешких ситуација, напорни су то путеви, то су људи који живе на путевима - возачи камиона, шлепера... Тежак хлеб! Пратили смо једног камионџију, било је и лоше вријеме, киша, човјек се мучи... И, онда, кажеш: видиш, човјече, што је добра она молитва за путнике...! Ми се молимо у Цркви, а колико њих је на точковима! И на другим опасним путевима, по морима... Ми нисмо били по бродовима - то је тежак посао... Те прекоокеанске пловидбе, ти не видиш копно дааанима - али се неко моли за тебе...

Црква никога не заборавља! Она не игнорише тај твој посао: ето, ти си камионџија, немаш везе са Црквом, ти нас уопште не интересујеш - не! Она дубоко проживљава, сам Господ дубоко проживљава твој живот, твоју патњу, ту твоју тешку деоницу - она се моли за тебе, покрива те тим молитвеним покровом.

Зато, браћо и сестре, немојмо да смо неодговорни, немојмо да предајемо наш живот у руке оних које наш живот уопште не интересује! ... Бог нам је дао живот, хајде да ми будемо од користи - њима! Постајући не човјекомрсци, већ човјекољупци...

О. Рафаило (Бољевић)
Извор: saborna-crkva.com



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.