Знаци ове љубави су:
1. Сам Бог на то указује, говорећи: „Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби” (Јов. 14:21). Јер истински љубитељ Бога сачуваће се од свега што је Богу одбојно и пожуриће да испуни све што је Богу угодно. Зато се он и држи светих Божијих заповести. Из овога следи да хришћани који занемарују заповести, немају љубави према Богу. Такви су злонамерни и они који на било који начин наносе штету другима. Такви су развратници и прељубници. Такви су разбојници, лопови и сви они који неправедно присвајају туђа добра. Такви су клеветници и они који псују друге. Такви су лукави, искривљени, лажљиви, преваранти и лицемери. Такви су врачеви и они који их призивају. Такви су сви зликовци. Такви људи не воле ни Бога, ни Закон Божији, они воле само себе и своје апетите.
2. Очигледан знак љубави према Богу је искрена радост у Богу, јер се радујемо ономе што волимо. Слично томе, тако слатка врлина као што је љубав не може се осетити без радости. Као што нам мед заслади грло кад га окусимо, тако и љубав према Богу обрадује наше срце када окусимо и видимо да је Господ добар. Таква радост у Богу налази се на многим местима у Светом писму, а највише је приказана у светим псалмима. Ова радост је духовна и небеска и наговештава слаткоћу вечног живота.
З. Истински љубитељ Бога презире свет и све што је на свету и тежи Богу, свом најдражем. Он сматра ништавним част, славу, богатство и сву удобност овог света коју траже синови овог доба. За њега је довољан само Бог, нестворено и најомиљеније Добро. Само у Њему налази савршену част, славу, богатство и утеху. За њега је само Бог бисер без цене, због чега све остало сматра малим (безвредним). Такав не жели ништа ни на небу ни на земљи, осим Бога. Таква љубав приказана је у самим речима Псалтира: ”Кога имам на небу? И осим Тебе шта сам желео на земљи? Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека." Из овога следи да ко воли свет, не воли Бога. Према сведочењу апостола, „не љубите свет ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему.” (1. Јов. 2:15). Такви су они који уживају само у поносу и помпе овога света, у богатим домовима, у богатим кочијама, у богатим столовима, у богатој одећу, да их сви славе и диве им се. Такви људи воле „телесну пожуду, пожуду очију и понос живота” (1. Јов. 2:16).
4. Истински љубитељ Бога увек има на уму Бога, и Његову љубав према нама и Његова доброчинства. То видимо чак и у људској љубави, јер се често сећамо оних које волимо. Дакле, ко воли Бога, сећа га се, мисли на Њега и налази утеху у Њему, и заробљен је у Њему. "Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше." (Мт. 6:21). За њега је непроцењива и најомиљенија ризница Бог. Стога се и његово срце нераздвојно држи са Њим. Из овога видимо да они који Га заборављају не могу да Га воле, јер је заборав очигледан знак да нема љубави. Љубавник никада не може заборавити своју вољену.
5. Онај ко воли, жели да се никада не одвоји од оног кога воли. Многи хришћани желе да буду са Христом Господом када је Он прослављен, али не желе да буду са њим у срамоти, нити да носе свој крст. Они Га моле да уђу у Царство Његово, али не желе да пате у свету, и тиме показују да у њиховом срцу нема истинске љубави према Христу. И искрено говорећи, они себе воле више од Христа. Из тог разлога Господ каже: „И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.” (Мт. 10:38). Прави пријатељ познаје се у несрећи. Он је наш прави пријатељ, јер онај који нас воли, ни тада нас не оставља. Слично, онај који истински воли Христа је онај који пребива са Њим на овом свету и прилепи се за Њега у свом срцу, беспоговорно подноси свој крст и жели да буде нераздвојан са Господом и у будућем веку. Такав каже Христу: „Добро је да будем уз Бога”.
6. Знак љубави према Богу је љубав према ближњем. Ко истински воли Бога, воли и свог ближњег. Онај ко некога воли, воли и оно што он воли. Извор љубави према ближњем јесте љубав према Богу. Отуда је очигледно да онај који не воли свог ближњег, не воли ни Бога. Као што апостол учи: ”Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види? И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог.”(1. Јов. 4: 20-21). Ово су знаци љубави према Богу скривени у срцу човека.
Драги хришћани, покајмо се и удаљимо се од сујете света и очистимо своја срца покајањем и скрушеношћу, да љубав Божија остане у нама. „Бог је љубав; и ко пребива у љубави, пребива у Богу, и Бог у њему” (1. Јованова 4:16).
Зашто треба да волимо Бога?
Бог је врховно добро, из кога извире свако добро и сваки благослов који постоји и који ће заувек бити.
Без Бога је свако блаженство проклетство и јад, живот је смрт, радост и сласт су горчина. Живети са Богом је срећа у несрећи, богатство сиромаштвом, слава у срамоти и утеха у тузи. Без Бога не може бити истинског одмора, мира и утехе.
Зато Га љубите као своје највеће добро и благослов, волите Га изнад сваког створења, изнад оца и мајке, изнад жене и деце и изнад себе. Прикључите се Њему јединоме у свом срцу, и изнад свега, само Њега пожелите јер је Он ваше вечно добро и благослов без кога нема ни живота ни благослова у овом или следећем добу.
Свако створење Божје је добро, али је њихов Творац неупоредиво бољи. Љубав, дакле, жеља за оним добрим какво постоји, без почетка, без краја, увек постојећи и без промене, од Кога су сва створења добра.
Св. Тихон Задонски
Извор: Путовање у небо: Савети о посебним дужностима сваког хришћанина, Јорданвилле, НИ: Манастир Света Тројица, 2004., johnsanidopoulos.com