Има ли човека међу људима

Свет је опасно место за живот не због људи који чине зло, него због људи који седе и допуштају да се оно догоди. Зато, све што желите да људи чине вама, чините и ви њима! Можда ћемо тако успети да нешто променимо.

14.01.2015. Аутор:: Пријатељ Божији 0

У овим тешким временима, свега има. Али, све мање правих људи. Пут добра и врлине тежи је, води кроз многе кланце и урвине, води у висину, захтева напор, умара, стога њим иде мало људи. Пут зла и греха знатно је лакши и удобнији, јер је широк и води постепено наниже, не захтева труда и муке, стога њим иде већина људи.

Бог жели да будемо сретни у животу. Он најбоље зна шта је за наше добро и стога нас путем своје Речи подстиче да развијамо врлине као што су љубав према ближњима, доброта, великодушност и поштење. Моралне вредноте оплемењују наш живот. Кад говоримо о моралним вреднотама, обично мислимо на поштење, искреност, верност, праведност, доброту, човечност и неке сличне врлине. Наши морални назори утичу на наше понашање, животне приоритете и односе с другим људима. Они утичу и на то како одгајамо своју децу.

Као што се кућа зида од темеља, тако се личност гради током детињства у примарној породици. Ако су темељи добри, нема тог лошег друштва које може да пољуља оно добро у човеку. Разне животне ситуације преиспитују успостављен систем вредности, нарочито током адолесценције, који се затим учвршћује и представља базу идентитета.

Иако се на први поглед системи вредности у прошлости и садашњости потпуно разликују, базичне потребе су остале исте (потреба за љубављу, сигурношћу, припадањем, разумевањем), променио се само начин њиховог испољавања и задовољења. Кад у породици нема моралне љубави, трпе сви њени чланови, а нарочито деца. Често се запитамо куда иде овај свет? Шта се то око нас дешава!? Сведоци смо да се све око нас отргло било каквој контроли. Моралне вредности су отишле на неповратно путовање. Куда?

То нико не зна, можда на неку бољу планету. Погледајмо новине данас. Насловне стране су пуне лоших вести и слика. Убиства, силовања, злостављања, блуда… Листа је предугачка. Људи су се отуђили не само од својих пријатеља, већ и од свих осталих. Постали су имуни и непробојни за бол, патњу и невоље које су задесиле људе тик поред њих. Све је мање самилости, доброте, жеље да се помогне само зарад помагања, а не због неког интереса. Хладнокрвна, сива лица на улицама града, корачају, не размишљају. Зашто би оптерећивали своје ситне животе другим стварима?

Напуштеног пса на улици не би помазили, али би му зато бацили петарду под ноге. Нисмо више шокирани ни када чујемо за многе крваве ратове који гутају безбројне људске животе. Више нисмо шокирани ни када у вестима чујемо колико има људи који убијају своју децу. Нисмо више шокирани чак ни када чујемо да је Бог мртав… Нисте ви за бољи живот. Њега заслужују добри људи. Ваше мисли су црне, ваше срце је сиво а ваша дела су бледа. Ви немате храбрости ни за шта. Окрећете главу, ћутите, себични сте, чувате и гледате само себе. Мислите да је имати пуно нечега неопходно за бољи живот.

Не, доброта је неопходна за бољи живот. Правичност, честитост, моралност, дарежљивост, поштење и страх од греха. То имају добри људи који имају бољи живот. Србија нема бољи живот, јер нема добре људе. Хоћу рећи, мало их има. Када у човеку нестане људске топлине он постаје мртвац који хода… 

Извор: zelenaucionica.com 



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.