Имитација Христа

Ми посматрамо знаке времена не само да би видели када ће Антихрист доћи. То је, пре споредна ствар. Ми посматрамо знаке да би знали када ће Христос доћи. То је основно што морамо да имамо на уму, да не би били надвладани суморношћу, депресијом, затварањем у себе, гомилањем хране за будућу несрећу.

31.07.2020. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Своје казивање о посљедњим временима Господ је започео опоменом да чувамо да нас ко не превари. Видите како се руља превараната разних сручује у телевизијске екране, компјутерске мониторе, на новинску намучену хартију, у игре и игрице, све са једним циљем, да нас одвоје од Господа нашег. ”Јер ће многи доћи у име моје говорећи: ја сам Христос, и многе ће преварити.” (Мт. 24, 4-5)

Како да препознамо те многе? ”Сама природа Антихриста, који ће бити последњи светски владар и последњи Христов противник је да буде анти – Христ и то „анти“ не значи само против, већ и уместо, имитација Христа. Антихрист, као што сви свети оци говоре у беседама о њему, ће бити неко ко опонаша Христа, ко лаже људе да се Христос вратио на Земљу”, вели о. Серафим Роуз. О. Роуз нам расвјетљава зашто се праве бласфемични спектакли – а у задње вријеме, скарадни и богоборни – филмови и позоришне представе са ”Христом” као главним ликом. То је зато да би лик Христа нашег, Богочовјека, био очовјечен, лишен Божанског сјаја и красоте, и постао нам уобичајен, тако када се појави Антихрист, људи могу да кажу: ”Да, то је он, Христос.”

Вели свети Јустин Ћелијски: ”Своме љубимцу Антихристу Сатана ће дати „силу своју, и престол свој, и област велику“, и он ће делати „са сваком преваром“, претварајући се чак у Ангела светла да би придобио што већи број присталица. „Доћи ће свегадни, — вели Свети Јефрем Сирин — као лупеж у таком облику, да би преварио све; доћи ће смирен, кротак, тобож мрзитељ неправде, гадиће се идола, привидно побожан, добар, љубитељ убогих, веома благолик, према свима љубазан. Но при свему томе предузеће лукаве мере да угоди свима, да би га заволели људи. Он ће обмањивати свет, док се зацари. И при томе ће са великом влашћу чинити знамења, чудеса, застрашивања… И када многи сталежи и народи угледају такве његове врлине и силе, сви ће одједном прихватити једну мисао и с великом радошћу прогласити га за цара, говорећи један другоме: зар се може још наћи човек толико добар и праведан?”

На хришћане пак Антихрист ће подићи нечувена гоњења, и ратоваће са светима, и победиће их, и учиниће да се побију сви који му се не поклоне. (О. Јустин Ћелијски)

”Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постања свијета до сада нити ће бити.” (Мт. 24, 21)

Ову несрећу која нас је снашла ми, хришћани, примамо као Божију педагошку казну. Род људски жање оно што са ђаволом одавно сије. Но, ипак, не паничимо, јер вјерујемо да има неко, или нешто, ”што га задржава да се не јави до у своје вријеме”. (2. Сол. 2, 6) Вјерујмо у Бога; ослонимо се на Господа. Брзо и лако, Господ ће се с њиме обрачунати. ”Господ Исус ће га убити духом уста својих и уништити појавом свога присуства”. (2. Сол.2, 7)

Кад ће се то збити, то нико не зна. ”А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише; јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи.” (1. Сол. 5, 1-2) Зато нас Господ, многим опоменама својим, упозорава да стражимо јер не знамо у који ће час доћи Господ наш. (Мт. 24, 42)

”Припремајмо се, браћо моја – опомиње наш свети наш Владика Николај – јер облаци се купе, и из њих сваког часа може синути божанска муња.”

И, како нас савјетује отац Серафим: ”Ми посматрамо знаке времена не само да би видели када ће Антихрист доћи. То је, пре споредна ствар. Ми посматрамо знаке да би знали када ће Христос доћи. То је основно што морамо да имамо на уму, да не би били надвладани суморношћу, депресијом, затварањем у себе, гомилањем хране за будућу несрећу. То није паметно. Ми, радије, треба да се трудимо да будемо хришћани, тј. да мислимо о другим људима, покушамо да им помогнемо. Ако смо ми хладни, суморни и песимистични, ми учествујемо у хладноћи која је један од знакова краја. Требало би да будемо топлији и да помажемо једни другима. То је знак Хришћанства.”

Протојереј Василије Томић
Извор: vasilijeprotatomic.com



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.