Крст ближњег

Зашто мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру.

01.10.2021. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Речи „у тамници бејах и не посетисте Ме, гладан бејах и не нахранисте Ме“ не морамо увек схватити буквално. Ако и не можемо неког посетити у тамници, ако данас нема логора – али увек ће бити тамница унутар душа људских, увек тамних собичака у које се плашљиво повучемо повређени од света; увек ће бити душа гладних утехе и речи Божије; увек ће непријатељ рода људског мраком обавијати хришћанске невесте заточене у земљаним сасудима.

Када смо то изгубили милост, а када саосећајност из које се милост рађа?
Где је то братољубље о коме слушамо проповеди?
Зашто не спроводимо веру у дело и чинимо је мртвим словом на папиру?
Брукамо Господа пред лицем незнабожаца!

Пуна су нам уста речи о миру и љубави, али делатно мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру. Није ми намера икога да вређам и молим за опроштај свакоме коме ово смета. Жеља ми је само да свако од нас, ко се усуди да себе назове хришћанином, не допусти себи да разапне изнова Христа у себи и другоме.

Старац Јефрем Аризонски