Најстарије слике апокалипсе

У манастиру Светог Дионисија на Атосу налазе се фреске које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у књизи Откривења. Произашле из многих легенди и оригиналних тумачења, оне приказују низ коначних удараца који ће задесити човечанство. Иако ове фреске датирају из 1560-1564. године, многи на њима виде нуклеарну експлозију, бомбардовања, тенкове, бацаче пламена и друге реалности модерног света.

24.11.2021. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Изузетно занимљиве фреске могу се видети у манастиру Светог Дионисија, петом по хијерархијском реду на Светој Гори. Манастир је основао Свети Дионисије Светогорски у 14. веку. Од 1535. године, посебним заступништвом Божијим, он је постао сведочанство о правом чуду, никако не страдајући од пожара, уобичајених у светогорским манастирима.

У манастиру се налазе фреске које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у књизи Откривења Светог Јована Богослова. Вреди напоменути да су у давна времена сцене апокалипсе биле уобичајено приказиване на западним зидовима цркава, како би особа која излази из цркве задржала страх Божији у свом срцу. Друго симболично значење приказивања слика апокалипсе на западу била је коначна победа над злом.

За разлику од уобичајене традиције, фреске апокалипсе у манастиру Светог Дионисија налазе се у трпезарији. Овај манастир, познат по својим најстрожим правилима, постао је узор многим светогорским заједницама. Очигледно, сцене апокалипсе у трпезарији требало је да помогну монасима да одрже побожно расположење, сећајући се смрти сваког минута свог живота, чак и за време оброка.

Фреске датирају из отприлике 1560-1564. године и представљају 21 сцену из књиге Откривења, односно по једну за свако поглавље, осим 22. Одсуство сцене која илуструје последње поглавље може се објаснити чињеницом да „дуплира“ 21. поглавље по томе што описује и Нови Јерусалим. Сцене су поређане хронолошким редом, стварајући кружну композицију дуж целе трпезарије. Такође треба напоменути да људима приказаним на фрескама често недостају очи. „Заслепили” су их Османлије, који су осећали да су особе на фрескама „живе” и да их посматрају.

Истакнута карактеристика ових фрески је њихова јасноћа. Док књига Откривења обилује алегоријама које захтевају додатна објашњења, аутор фресака учинио је слике јасним и лаким за разумевање. Овај ефекат је појачан натписима са одговарајућим одломцима из Откривења који допуњују сваку слику.

Фреске у манастиру Светог Дионисија произашле су из многих легенди и оригиналних тумачења. На пример, у приказу коначних удараца који ће задесити човечанство, неки виде нуклеарну експлозију (8), бомбардовања (5), тенкове (9), бацаче пламена и друге реалности модерног света.

Важно је, међутим, да померимо фокус са легенди и нагађања, сећајући се централног догађаја описаног у књизи Откривења, појаве Христа у пратњи небеских сила, односно Другог доласка, и коначног Васкрсења, након чега ће уследити потпуно сједињење верника са Христом. Верујмо само у оно што је утврђено учењем Цркве, што је и наша дужност да чувамо непромењеним.

1. Визија седам свећњака (Откр. 1:12-13). Натпис: Ја, Јован, бејах у Духу, и када се окренух видех седам златних свећњака, а међу свећњацима беше неко као син човечији, обучен у хаљину која му сеже до ногу и са златним појасом око груди Откр. 1:12-13)


2. 24 старешине и престо на небу (4:1-5:14). Натпис: И преда мном беше престо на небу и неко седе на њему. А онај који је седео имао је изглед јасписа и рубина. Дуга која је сијала као смарагд опасала је престо. (4:2-3)

3. Четири коњаника (6:1-8). Натпис: Погледах, а тамо преда мном бео коњ! Његов јахач је држао лук, и добио је круну, и он је одјахао као освајач који је био спреман на освајање (6:2).

4. Душе које примају беле хаљине (6:9-11). Натпис: Видех под олтаром душе оних који су били побијени због речи Божије и сведочанства које су одржавали (6,9).

5. Шести печат (6:12-17). Натпис: Гледао сам како отвара шести печат. Био је велики земљотрес. Сунце је поцрнело као костријет од козје длаке, цео месец је постао крвав, а звезде на небу пале на земљу (6,12-13).

6. Поклонство од 144 000 (7:1-8). Натпис: Тада видех другог анђела где излази са истока, са печатом Бога живога (7,2).

7. Седам труба (8:1-13). И видех седам анђела који стоје пред Богом, и даде им се седам труба. Други анђео, који је имао златну кадионицу, дошао је и стао пред олтар. И дођоше грмљавине, тутњава, бљескови муња и земљотрес (8,2-5).

8. Пета труба (9:1-12). Натпис: Пети анђео затруби, и видех звезду која је пала са неба на земљу. Звезди је дат кључ од осовине Бездана. Када је отворио Бездан, из њега се дигао дим као дим из џиновске пећи. Сунце и небо помрачио је дим из Бездана. И из дима сиђоше скакавци на земљу и дата им је моћ као шкорпионима земаљским. (9:1-3)

9. Шеста труба (9,13-12). Натпис: Шести анђео затруби, и чух глас који долази из четири рога златног олтара који је пред Богом. Рече шестом анђелу који је имао трубу: „Ослободи четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрату. И четири анђела који су били спремни за овај час и дан и месец и годину били су пуштени да убију трећину човечанства. (9:13-15)

10. Јован једе књигу (10:1-11). Натпис: Тада видех другог моћног анђела како силази с неба. Био је обучен у облак, са дугом изнад главе; лице му беше као сунце, а ноге као огњени стубови. (10:1) Натпис на књизи: Узми је и једи. Поквариће ти стомак, али ће ти у устима бити сладак као мед (10:9).

11. Два сведока (11:1-3). Натпис: Дали су ми трску као штап за мерење и речено ми је: „Иди и измери храм Божији“. И поставићу своја два сведока, и они ће пророковати 1260 дана (11:1,3).

12. Жена и змај (12:1-13). Натпис: На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, са месецом под ногама и венцем од дванаест звезда на глави (12,1).

13. Поклонство звери (13:1-12). Натпис: И видех звер како излази из мора. Имао је десет рогова и седам глава, са десет круна на роговима. Тада сам видео другу звер како излази из земље. Имао је два рога као јагње. И учинило је да се земља и њени становници поклоне првој звери (13:1, 11-12).

14. Поклонство на Сиону (14:1-13). Натпис: Тада погледах, и тамо преда мном Јагње стоји на гори Сионској, а с њим 144.000 (14,1).

15. Жетва света (14,14-20). Натпис: Погледах, и преда мном је облак бели, и на облаку је седео као син човечији са златном круном на глави и оштрим српом у руци (14,14).

16. Седам чинија (15:1-16,21). Натпис: Видех на небу још једно велико и чудесно знамење: седам анђела са седам последњих зала – последњих, јер се с њима сврши гнев Божији (15,1).

17. Вавилонска курва (17:1-18). Натпис: Показаћу ти казну велике блуднице, која седи крај многих вода. Тамо сам видео жену како седи на скерлетној звери која је била прекривена богохулним именима и имала је седам глава и десет рогова (17:1,3).

18. Пад Вавилона (18:1-24). Натпис: После овога видех другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. Моћним гласом викну: „Пао! Пао је Вавилон Велики! Она је постала стан за демоне. Трговци земље ће плакати и туговати за њом јер нико више не купује њихов терет (18,1-2,11)

19. Христос на белом коњу (19,11-21). Натпис: А преда мном беше коњ бели, чији се јахач зове Верни и Истинити. А на његовој глави су многе круне. И његово име је Реч Божија (19:11,13).

20. Сатана у оковима (20:1-3). Натпис: И видех анђела како силази с неба, имајући кључ од Бездана и држећи у руци велики ланац. Ухватио је змаја, ту древну змију, која је ђаво, или сатана, и свезао га на хиљаду година (20:1-2).

21. Нови Јерусалим (21:1-27). Натпис: И ја, Јован, видех свети град, нови Јерусалим, како силази с неба од Бога, припремљен као невеста лепо одевена мужу своме (21,2).

За Фонцацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: blog.obitel-minsk



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.