Не будимо телесни Хришћани

Веома је разочаравајуће, поготову за свештенике, посматрати хришћане, који долазе у цркву из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, при том немајући никаквог напретка у духовности. Ако не напредује, каже стара изрека, он назадује.

14.07.2014. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Телесни хришћанин је стагнирајући хришћанин. Апостол Павле рекао је цркви у Коринту; ”Млеком вас напојих, а не јелом, јер још не могосте. Али ни сада не можете, пошто сте још телесни..” 1. Корин. 3, 2-3)

Иако су телесни хришћани у позицији да буду спашени, јер су крштени, они имају мало или ни мало духовног напредовања. Веома је разочаравајуће, поготову за свештенике, посматрати хришћане, који долазе у цркву из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, при том немајући никаквог напретка у духовности, иако су можда укључени и у црквене активности или само богослужење.

Примећујете их како чине своје исте старе грехове на исти начин. Уопште не превазилазе своје уобичајене грехове, иако су по годинама долажења на богослужења, већ одавно постали пунолетни и способни да те ствари давно разреше. Али они одбијају да мисле библијски.

(Повремено упадање у грехове није телесност, јер је то саставни део сваког хришћанског живота)

Карактеристике Телесних Хришћана

Основна карактеристика је да су стагнирајући у духу. 

•    Телесни хришћани имају такво стање духа у ком траже да задовоље себе, а не да угоде Богу. 
•    Бити телесан је стање за које се свако од нас  одлучује својом вољом.

”Телесни” хришћани су особе које су развиле став непослушности. Они својевољно живе у греху, контролисани ”старим човеком”, од кога су се одрекли на крштењу, али који их још потпуно контролише – јер они тако желе. Свети Дух живи у њима, али им они не дозвољавају да расте у њима и преображава их.

Њихове основне одлике су да се још муче са основама хришћанске науке. Они се још муче да науче читати, док су њихове колеге већ дипломрале средњу школу. Разлика између телесног, стагнирајућег хришћанина и хришћанина који расте у духу, јесте да телесни хришћанин није користио време од када је решио прихватити Христову науку, да би се духовно развијао.

Телесни, стагнирајући хришћанин је као возило у застоју, због недостатка бензина. Свети Дух је увек присутан да би нам надодао снаге и мотор је потпуно у реду, али гориво на које се покреће ова машина је наша преданост и рад на духовном расту. То захтева нашу истрајност.

Ни један хришћанин не мора бити телесни, стагнирајући. Бити телесан је ствар вашег избора. Телесни хришћани би требало да се одавно хране самостално (у духовном смислу). Али они то не могу, јер су развили непослушан начин размишљања и слушају себе, не интересује их Божија Реч и Божије Заповести.

Хришћани почетници

Разлика између телесних хришћана и хришћана почетника је велика, иако се и једни и други још увек боре са основама хришћанства и тек уче да сричу и читају. Телесни хришћани су на таквом нивоу већ годинама, некад деценијама, живе у истим старим греховима, не мењајући се ни за милиметар.

Хришћани почетници су још млади у Господу и још нису у могућности да се духовно самостално хране, тако да им је неопходно да их неко други храни, преносећи им Реч Божију и Божије Поуке. Они имају ентузијазма да науче и да се мењају.

Телесни, стагнирајући хришћани немају никакву намеру да примају поуку од било кога, јер су затворени у сопствени свет послушања себи и својим судовима. Чак и ако питају за савет, немају намеру да га употребе, јер су чврсто уверени у сопствени суд.
Примери Телесних Хришћана

Библија нам даје неколицину примера телесних верника. Један међу таквима је био краљ Саул, Кисов син, први цар Израиља. Он је био на сигурном путу спасења душе, јер Библија каже; ”…Бог му даде друго срце.” (1. књ. Самуил. 10,9). Ипак, због своје побуне против Бога и непослушања, завршио је тако што је потражио савет од вештице – жене са врачарским духом и потом извршио самоубиство.

Цар Соломон је следећи пример цара, који је сасвим био исправан пред Богом и на путу спасења, али је касније одвратио своју главу од Господа. У почетку је био изузетан цар. Бог му се једне ноћи приказао у сну и рекао му; ”…ишти шта хоћеш да ти дам.” (1. књ. царева 3, 5). Цар Соломон је одговорио; ” Господе, Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на место Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити, ни долазити…дај, дакле, слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло.” (1. књ. царева 3, 7- 9).

Али касније проналазимо у Библији; ”Али цар Соломон љубљаше многе жене туђинке..” (1. књ. царева 11,1), па је зато почео да се моли идругим ”боговима”. Када је цар Соломон почео да живи живот као телесни верник, написао је ”Књигу Проповедникову”, која говори о испразности живота.

Јаковљеви синови су живели 11 година у телесности, након што су свог брата Јосифа продали у робље. Цар Давид је живео стању телесног верника у периоду када је учинио прељубу и убиство. Када је цар Давид хтео да прикрије свој грех, пророк Натан га је конфронтирао са злом које је учинио и објаснио му која га казна чека.

Закључак

Господ нам је дао нови живот. Када нас је Господ спасао својом жртвом на крсту, Он је то учинио да бисмо Му служили својим животима и били му послушни ради нашег добра.

На нама је да тај живот поживимо смислено и служећи Њему.

Извор: svetatrojicaroterdam.com 



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.