Света преподобна Домнина Нова

Ова светитељка би рођена у сиријском граду Киру од побожних и богатих родитеља. Измлада заволевши Бога, подражавала живот преподобног Марона.[8] Стога подиже малу колибу у врту својих родитеља. И ту подвижнички молитвено тихујући и тугујући, непрекидним сузама квасаше лице своје и суре хаљине своје. Пошто у близини беше црква, блажена је у поноћ одлазила у њу, и узносила Богу молитве и славословља...

14.03.2020. Аутор:: 0

Света преподобна Домнина Нова Ова светитељка би рођена у сиријском граду Киру од побожних и богатих родитеља. Измлада заволевши Бога, подражавала живот преподобног Марона.[8] Стога подиже малу колибу у врту својих родитеља. И ту подвижнички молитвено тихујући и тугујући, непрекидним сузама квасаше лице своје и суре хаљине своје. Пошто у близини беше црква, блажена је у поноћ одлазила у њу, и узносила Богу молитве и славословља. То је исто чинила и усвануће, и предвече. Сматрала је да је за молитву од свих места најбоље место црква, јер је посвећена Богу. Стога се много бринула око те цркве и украшавала је. Усаветовала је мајку своју и браћу да дају много на украшавање тога храма.

Блаженој Домнини храна је била расквашен боб. Она је држала такав пост, иако је имала тело врло слабачко и изнурено. С друтима је разговарала не показујући своје лице, јер је преко лица носила покривало које јој се спуштало до колена. Говорила је врло мало, и увек са сузама.

Преподобна Домнина, је често целивала десницу блаженог Теодорита, епископа кирског,[9] и ради свога освећења стављала је на очи овоје, и толиким је сузама заливала, да су са Теодоритове руке капале њене сузе. Ове сузе њене долазиле су од пламене љубави њене према Богу, који ум преподобне привеза за созерцање Бога (του θεου υεωρίαν), а срце јој рани стрелама својим, и учини да душа њена хита из овог ка оном свету.

У таквим светим подвизима проводила је блажена Домнина и дан и ноћ, и свим својим силама служила ондашњим преподобнима и подвижницима. Но, и оне који су долазили к њој, она је слала у дом архијерејев (тојест Теодоритов), да се мало поткрепе, јер је потребне намирнице она добијала од своје мајке и браће, и употребљавала за ове посетиоце.

Поживевши таквим богоугодним животом, преподобна Домнина се половином петога века пресели у небеске дворе да тамо живи у вечитој радости.