Свети Јуст, родом из Рима, беше војник под трибуном Клаудијем. Враћајући се једном са својим саратницима из рата против варвара, он имаде овакво виђење: виде у ваздуху кристаловидни крст, из кога изиђе глас који га научи тајни хришћанске побожности. Стога, чим стиже у Рим, он раздаде имање своје сиромасима, много се радујући што стече веру у Христа.

Пошто трибуну Клаудију би јављено да је Јуст постао хришћанин, он га узе насамо, и жалећи његову младост саветоваше му да се одрекне вере Христове. Но како га не могаде наговорити да то учини, он посла Јуста са писмом игемону Магненцију. Игемон испита мученика, па нашавши да је непоколебљив у својој вери у Христа, нареди да га бију сировим жилама. Затим му метнуше на главу усијан гвоздени шлем, под пазухе му ставише ужарене гвоздене кугле, на руке му навукоше гвоздене рукавице, па га тако положише на усијану лесу. Све то свети Јуст издржа јуначки, славећи и благодарећи Бога. Касније би бачен у ужарену пећ, где предаде душу своју у руке Божје, али му ни једна длака не изгоре у огњу.