Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима

У време цара Септимија Севера беху сви бачени у тамницу као хришћани. Света Перпетуа била је рода племићког, и она је храбрила све остале сужње у тамници, да се не устраше пострадати за Христа. У сну виде Перпетуа лествицу од земље до неба, сву начичкану оштрим ножевима, мачевима, копљима, удицама, ексерима, и другим смртоносним оруђима. А на дну лествице лежаше страшна змија. И виде, како Сатир први устрча уз лествицу до врха неповређен, па са врха довикну Перпетуи: Перпетуа, чекам те, хајде, но чувај се змије! Охрабрена тиме Перпетуа стаде на главу змијину, као на први степен, па редом брзо устрча до врха. Па кад се успе до врха, уђе у небеса и виде прекрасне дворе небеске, и би веома радосна. Кад исприча свој сан, сви сужњи протумачише да им предстоји скора смрт, и то прво Сатиру, што се брзо обистини. Први би убијен Сатир, па Перпетуа, па остали редом. Као јагањци поклани за Христа, Јагње Божје. Они од Христа и примише вечну награду у царству светлости. Пострадаше сви за Христа 202-203. године.

14.02.2020. Аутор:: 0

Свети мученици Перпетуа, Фелицита, Сатир, и други с њима Мученица Христова Перпетуа беше из града Тувритана, у Африци. Удата, она имађаше дете на сиси. Беше јој двадесет и две године. Ради љубави Христове она презре родитеље и све миле ствари овога света, и крсти се тајно са споменутим младићима: Сатиром, Ревкатом, Саторнилом и Секундом. У време цара Септимија Севера беху сви бачени у тамницу као хришћани. У тамници би бачена и св. Филикитата, жена која беше бременита, и у тамници пре времена роди женско дете. Св. Перпетуа била је рода племићског, и она је храбрила све остале сужње у тамници, да се не устраше пострадати за Христа. Пре страдања света Перпетуа виде у сну златну лествицу од земље до неба, с обе стране сву начичкану оштрим ножевима, мачевима, копљима, удицама, ексерима, и другим смртоносним оруђима. А на дну лествице, поред прве степеницс, лежаше страшна змија, која спречаваше оне који су желели да се пењу. И виде, како свети младић Сатир, не хајући за страшну змију, први устрча уз лествицу до врха неповређен, па са врха довикну Перпетуи: Перпетуа, чекам те, хајде, но чувај се да те не уједе змија! А она рече: У име Господа Исуса Христа змија ми не може ништа! И пришавши, Перпетуа стаде на главу змијину, као на прву степеницу, па редом брзо устрча до врха. Па кад се успе до врха, она уђе у небеса и виде прекрасне дворе небеске, дивна насеља рајска и мноштво тамошњих житеља, и би веома радосна.Када света Перпетуа исприча то виђење својој дружини, сви протумачише да их Господ позива на мученички подвиг, и престадоше се бринути за привремени живот. Најпре бише сви много бијени. Затим на свете жене: Перпетуу и Филикитату, пустише дивљу јуницу, да их роговима разнесе, али оне остадоше неповређене. Најзад их све ножевима избодоше и искасапише. А када су клали свету Перпетуу, рука онога што ју је клао није могла да добро погоди грло, тада она сама узе његову руку са ножем и стави нож себи под грло. Толико је она била храбра, и толико је жудела да умре за Христа. Тако, као јагањци поклани за Христа, Јагње Божје, они од Христа и примише вечну награду у светлим насељима рајским. Пострадаше за Христа око 202 - 203 године.