Одрекавши се света и свега у свету, преподобни Атал постаде монах и одаде се свима подвизима: посту, бдењу и сваком другом самомучењу, јер је у два, три, па често и у пет дана, само једанпут јео. Он никада није легао да спава, већ се седећи или стојећи предавао кратком сну, тек да унеколико утеши немоћ природе. Због таквих подвига својих он доби од Господа велику благодат и би обдарен огромном силом чудотворства. И он показиваше безмерну самилост не само према људима већ и према бесловесним животињама.

У таквим подвизима и чудесима проведе блажени Атал свој живот. А када хтеде да се престави Господу, он присутнима, који се тада налажаху поред њега, даде последњи у Христу целив, и тако предаде душу своју у руке Божје.