Ова тројица са острва Хиоса; подвизавали се у првој половини једанаестог века; оставили свет, отишли у планину, звану Проватион, и настанили се у једној пећини. Ту се подвизавали сваким подвигом монашког живљења, једући само хлеб и пијући само воду, и то једанпут недељно. Једне ноћи небеска светлост обасја подножје те планине; подвижници сиђоше и видеше како је све дрвеће сагорело, само једна мирта гораше и не сагореваше, као некада купина на Синају, и на тој мирти они угледаше где виси икона Пресвете Богородице са Богомладенцем у наручју. Они скинуше свету икону и однеше у своју пећину. Али се икона сама врати на старо место. Преподобни онда сазидаше ту малу црквицу, посвећену Богородици, па затим основаше манастир, уз помоћ и цара Константина Мономаха (1042-1055. г.). Преподобни се после тога у миру упокојише. Свете мошти њихове почивају у њиховом манастиру на Хиосу чинећи многа чудеоа. (То је тај Нови Манастир - "Неа Мони" - на Хиосу, који и данас постоји).