Украдени сат

Као неписано а тако много коришћено правило васпитања, светом доминира вербализам – поучавања, придике, предавања… Ипак, далеко најбоља педагогија јесте педагогија личног примера. Ништа тако о човеку и његовом васпитном утицају на друге људе не сведочи као његов лични пример.

29.09.2020. Аутор:: Пријатељ Божији 3

Старац седи у парку, прилази му младић који га пита: "Да ли ме се сећате?"

Старац каже да га се не сећа. Тада му младић рече да му је био ученик, а учитељ пита: „Шта радиш, чиме се бавиш у животу?“

Младић одговара: „Па, постао сам учитељ.“

"Ах, дивно, попут мене?" рече старац.

"Па да. У ствари, постао сам учитељ јер сте ме инспирисали да будем попут вас.“

Старац, радознао, пита младића када и како је одлучио да постане учитељ. На то му овај исприча следећу причу: „Једног дана је у школу дошао мој друг са лепим новим сатом, а ја сам одлучио да га желим и украо сам га", рече младић и настави:

"Убрзо након тога, он је запазио да му је сат нестао и одмах вам се пожалио. Ви сте дошли у учионицу и рекли: ‘Вашем другу је данас украден сат у школи. Ко год да га је украо, молим да га врати.’ Нисам га вратио јер нисам желео. Тада сте затворили врата и рекли нам свима да устанемо и да ћете нас претражити, једно по једно, по џеповима, док сат не буде пронађен. Али, рекли сте нам да затворимо очи, јер бисте тражили његов сат само ако бисмо сви имали затворене очи.

Тако смо и учинили, и ишли сте од ученика до ученика, од џепа до џепа, а кад сте испипали мој џеп, нашли сте сат и узели га. Наставили сте претраживати џепове свих нас и када сте завршили, рекли сте да отворимо очи јер – имамо сат.

Ништа нисте рекли и никада нисте споменули ту епизоду. Никада нисте рекли ко је украо сат. Тог дана сте заувек спасили моје достојанство. Био је то најсрамнији дан у мом животу. На тај дан када је моје достојанство спашено одлучио сам да не постанем лопов, лоша особа. Никада ништа нисте рекли, нити ме изгрдили, или одвели у страну да бисте ми очитали лекцију, али јасно сам примио вашу поруку.

Захваљујући вама сам разумео шта прави васпитач треба да ради. Да ли се сећате тог догађаја, професоре?"

А професор рече: "Сећам се ситуације, украденог сата, који сам тражио у џеповима свих, али се не сећам вас, јер сам такође затварао очи док сам га тражио".

Ово је суштина наставе - ако некога морате понизити да бисте га научили, ви онда не знате како да предајете.

Извор: facebook.com



Komentari (3)

03.10.2020.

Naiboli profesor koi nekomentarise a radi i upenziji

Коментариши

03.10.2020.

S.Kostic

Ništa lakše kad čitate, ali pokušajte da budete čovek samo jedan dan, videćete koliko je teško, a tek ceo život.

Коментариши

29.09.2020.

Nenad

Hvala na prelepom tekstu !

Коментариши


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.