У СУСРЕТ ВАСКРСУ

Последње Велике недеље Васкршњег поста (Страсне седмице) , у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа, у нашим храмовима обележавају се: Лазарева субота (Врбица) – Цвети (Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим) – Велика Среда – Велики Четвртак (Велико Бденије) – Велики Петак – Велика Субота и Васкрс (Васкрсење Господа Исуса Христа)

05.04.2012. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Васкрсу – најрадоснијем хришћанском „ празнику над празницима“, претходи 40-дневни пост који је света црква богомудро установила на корист свих људи. Ово је период када на посебан начин изражавамо захвалност Богу за велику искупитељску жртву на Крсту, коју је принео за нас сам Син Божији, Господ наш Исус Христос. Пост је за православног хришћанина једно од средстава која му помажу у изгрђјивању спасења и духовног узрастања. Последње Велике недеље поста (Страсне седмице) , у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа, у нашим храмовима обележавају се:
ВРБИЦА – ЛАЗАРЕВА СУБОТА
Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
ЦВЕТИ – УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ
Слави се последње недеље пред Ускрс, после Врбице. Дан после Лазареве суботе, у недељу, Господ Исус Христос је пошао са својим ученицима у Јерусалим. Приближавао се јеврејски празник Пасха, али и најтужнији дан људског рода. Када је Господ Исус Христос на магарету ушао у Јерусалим, дочекан је одушевљеним узвицима и песмом народа: "Осана! Благословен који долази у име Господње". По путу куда је пролазио, многи су бацали своје хаљине или гранчице са дрвећа. Немерљива радост дочека је на Христовом лицу уписивала тугу и жалост, јер је само Он, знао да ће се та радост убрзо претворити у страшне узвике: "Распни Га, распни!" За неколико дана, на Велики петак, тако се и збило. Света Црква је одредила да се свечани улазак Христа у Јерусалим прославља у недељу пред Васкрсење
ВЕЛИКА СРЕДА
Све православне цркве обележавају Велику Среду, као један од најзначајнијих дана у Недељи страдања, када је, према предању, јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем. У Четворојеванђељу је записано да је вест о васкрсењу Лазаревом "озлобила првосвештенике", који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода. Велика Среда је стога и дан строгог поста за православне вернике, а они који поштују канон Цркве, посте у среду и петак током целе године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
У току Страдалне недеље у православним храмовима се обележава и Велики Четвртак, успомена на Последњу или Тајну Вечеру Исуса Христа и његових ученика. Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне Недеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике. Тај дан увече, чита се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, а док се она читају, народ их слуша клечећи у цркви.
ВЕЛИКИ ПЕТАК
На Велики петак црква и верници празнују спомен на Христово страдање. Дан када је Исус Христ осудјен од људи као преступник. Богочовек је без кривице распет на крсту ради спасења света. Најсмернија зртва љубави, прикована је рукама и ногама, са прободеним ребром и са трновим венцем на глави, у највећим мукама молио је , не за себе већ за грешнике : „Оче, опрости им, не знају шта раде“. На Велики петак најпотреснији догађај у црквама је целивање Плаштанице (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб) коју свештеници полажу на посебно место које представља гроб Христа. У свечаној тишини хришћани целивају на плаштници христове ране и они тако грешни клањају се Христовој жртви датој с љубављу. Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења Плаштанице.
ВЕЛИКА СУБОТА
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
ВАСКРС
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан и обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Фарбање васкршњих јаја
Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Како се фарбају јаја
Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице која је освећена у току васкршњег поста. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "чуваркућа". Пре фарбања јаја се могу "шарати". Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова.
Симболика
Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: "Христос Васкрсе". Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.
Васкршње славље
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана. Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита "Оче наш" и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.