Подвижницима у пустињама прилазили су анђели и, као слуге једног истог Господара, понекад заједно ратујући, пребивали са онима који током целог живота волели пустињу и из љубави према Богу имали станишта своја у планинама, пећинама и неприступачним местима. И пошто су они напустили земаљско, заволели небеско и постали подражаваоци анђела, то и сами свети анђели нису због тога скривали од њих свој лик, испуњавали су сваку њихову богоугодну жељу, јављајући им се повремено, учећи их како треба да живе, а понекад објашњавали им што нису разумевали.

Понекад су их сами светитељи питали о ономе што је требало. Понекад су анђели упућивали на прави пут оне који су застрањивали. Понекад су избављали оне који су упадали у искушења. Понекад, у изненадној невољи и опасности, избављали их, на пример, од змије, или од пада стене, или од баченог камена. Понекад, кад је враг јавно нападао на светитеље, јављали су се на видљив начин, и говорили да су им послани у помоћ, уливали им смелост, храброст и утеху. А у друго време вршили кроз њих исцељења, а понекад исцељивали саме светитеље, који су од чега било патили. Понекад су њиховим телима, изнемоглим од поста и уздржања, додиром руке или речима пружали натприродну силу и укрепљавали их.

Понекад су им приносили храну, па чак и воће или нека друга јела са хлебом. Некима од њих објављивали су време, а некима и начин њихове смрти. Треба ли још набројати чиме се доказује љубав светих анђела према нама и њихово свемогуће старање о праведницима? Они промишљају о нама, као старија браћа о млађима.