Док је у шабачкој цркви трајала служба, свештеници и народ приметили су да је на врху чувеног шабачког иконостаса, кога је сликао Павле Симић, стајао шћућурен један голуб. У пространи шабачки храм улетео је непосредно пре почетка службе.

Док је трајала света служба, није се померио са места. Певао је хор, паљени рефлектори, севали блицеви фотоапарата. Он је стајао непомичан. Када се завршила служба и кад су свештенство и народ изашли из храма, он се раширених крила тихо спустио са врха иконостаса и излетео кроз отворена западна врата. Његово присуство побожни народ је тумачио као присуство Светога Духа у виду голуба, као некада на реци Јордану приликом крштења Господњег.

Овај догађај добио је још већи значај и симболику, када се доцније сазнало, да је приликом опела и сахране владике Николаја у манастиру Светог Саве у Либертвилу, такође био присутан један голуб на куполи цркве. Описујући ток посмртних свечаности у манастиру, Петар Бубрешко, између осталог пише:

''... И док су Срби плакали, ветрови јаукали, српски прваци, црквени и световни, покушавали да осветле Владичину величину, на куполи манастира Светог Саве, непомичан и снужден, стајао је кротак голуб. Ни фијук разбеснелог ветра, ни ледена киша, ни жубор око манастира, ни никад раније виђен призор у порти манастирској, ништа га није узнемиравало. Анђелски скрушено и самопрегорно стајао је голуб на манастирској куполи, све осматрао и ослушкивао на земљи. У томе часу, када се буде ближе небу него земљи, изгледао нам је као весник неба, расплаканог над раком свога изабраника Владике Николаја Велимировића. Личио је на гласоношу издалека који је апостолски ревносно дојездио да све ослушне, види, нешто немушто саопшти онима који језик без речи разумеју, па да се опет вине одакле је долетео – к небу у облаке тмурне и гневне...''

Протођакон др Љубомир Ранковић
Из монографије ''Свети Владика Николај – живот и дело''