Христос се роди! Ваистину се роди!

И настаде Празник велике радости, Празник који никад не престаје. Почео је на Божић, на данашњи дан, и ето то траје непрекидно; траје велика радост, таква радост да, ето, када камењем засипају Светог Првомученика и Апостола Стефана он види небо отворено и Господа Христа у телу, Које је данас примио, где седи с десне стране Бога Оца. Заиста радост! Где је смрт, где су страхоте њене? Нигде, побегле су све смрти, безобзирно побегле.

Ко је сишао међу нас, ко се то родио међу нама? Родио се Бог, родио се Господ Христос, јавио се Богочовек! И зато Свети Анђели и Арханђео међу њима који објављују вест пастирима, веле: Јављамо велику радост“[1]. Какву, Свети Анђели, радост? Родио се Спас Господ Христос[2]. То је та велика радост: родио се Спаситељ? Од чега Спаситељ, од чега Он треба нас људе да спасава? Где смо ми? Ми у помрчини смрти, у горкој и отровној ноћи смрти, ми људи у отрову греха, ми људи робови безбројних ђавола. Све је то страшније и јаче од човека.

Каква радост, каква је радост бити у чељустима смрти, бити у канџама ђавола, бити у страшном и мрачном и ужасном греху? Не, нема радости за човека на земљи док је смрт ту; нема радости док је ђаво поред човека, нема радости. Док је грех у човеку, нема радости. Аман Господе, спасавај! Да, дошао је Господ, ето родио се Спас света, Спас који спасава од греха, од смрти, од ђавола. Ето, то је та велика радост коју Анђели објављују земљи, објављују роду људском, и нема друге радости. Каква радост може бити у свету где смрт царује и све меље и самеље? Каква радост може бити у свету где ђаво влада грехом, царује над душама, где вуче помрачину за помрачином из душе у душу, из срца у срце људско? Нема ту радости, варају себе људи, мисле да мимо Христа има радости у овоме свету. Нема радости већ само ропац, ропац од смрти, ропац… Гуши те грех, гуши те ђаво, гуши те страст, ропац до ропца то је човек до човека у овоме страшноме земаљском свету, заиста страшном без Христа, страшном без Бога. Јер, каква је радост бити живо биће а опкољено смрћу са свих страна? Каква је радост бити човек а бити опкољен ђаволима са свих страна? Каква је радост бити човек а страсти јуришају и разарају и савест и ум и срце и вољу? Не, нема радости без Господа Христа у овоме свету.

Јављам вам велику радост да се роди Спаситељ света Господ Христос! Роди се да Својом бесмртношћу сатре и уништи грех овога света, роди се да Својом бесмртношћу сатре смрт, роди се да Својим Божанством сатре ђавола. И све је то Господ учинио, све је то Господ ради нас људи обавио у овоме свету: спасао је род људски од греха, смрти и ђавола, и дошао свима нама, свакоме од нас, не само Јеврејскоме народу, не само пастирима витлејемским. Анђео је објавио да се Он јавио и родио за сав род људски, за све људе. И закликтали Анђели: „Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља“[3]. Господ родио се у овоме свету ради сваког човека: ради мене, ради тебе, ради твоје деце, ради твојих предака, ради сваког човека. Родио се Он да нас спасе од наших најстрашнијих и вечних земаљских мука и да нам дарује велику радост, радост која никада не престаје. Како ће престати радост за Христовог човека који живи Господом Христом, Васкрслим и вечно Живим? Која је то смрт што ће га уплашити? Који је то ђаво што ће га застрашити? Који је то грех који ће му Христа отети? Не, он брани себе вером у Господа Христа, љубављу, молитвом, постом и свима осталим светим еванђелским врлинама.

Господ је дошао за свакога од нас, родио се као човек на данашњи дан и ујединио са Собом човека, људску природу, и тиме показао да је готов да се сједини са сваким од нас, да нам да шта, кога? Бога. Јер ко је то нас одвојио од Бога? Грех, смрт, ђаво, то су силе које одвајају човека од Бога, одвајају га заувек ако се не јави неко ко ће победити грех, победити смрт, победити ђаволе. Ето, јавио се Господ Христос да нас сједини са Богом, да нас одвоји од греха од смрти од ђавола и да нас присаједини Богу, и заувек, и занавек. И Он је то заиста учинио и непрекидно чини. Он је постао човек да би свакога од нас сјединио са Собом, показао нам пут како се човек може сјединити са Њим. И Његова Света Црква у овоме свету није ништа друго него Божанска радионица у којој се човек сједињује са Господом Христом свим бићем својим, свим духом својим, свом душом својом, свом савешћу својом, свом снагом својом.

Јер шта је Свето Крштење? Свето Крштење није ништа друго него сједињење душе и бића човековог са Господом Христом, са Богом. А кад Бог уђе у душу, бежи сваки грех из ње, бежи свака смрт, бежи сваки нечисти дух, сваки ђаво. И ми који се у Христа крстисмо и ми који се у Христа крштавамо, у Христа се облачимо, вели се у Светом Еванђељу[4], у Њега се облачимо. А кад се обучемо у Њега, лако ће ми бити ђаво, лако смрт, лако грех нисам ли ја јачи од свега тога? Гле, како велика радост за људско биће крштено у име Господа Христа у овоме свету! И све што је у Цркви Христовој, све служи том духовном сједињењу човека са Господом, са Христом, са Богом, а то значи служи му као средство за победу над грехом, за победу над ђаволом.

Шта је Свето Причешће? Вечна радост. Свето Причешће је Господ Христос сав ту. Ти примаш Њега причешћујући се Њиме. Каква велика и бескрајна и вечна радост! Не само то, него и свака врлина еванђелска сједињује те са Господом Христом: вера еванђелска сједињује те са Њим; љубав еванђелска сједињује те са Њим; молитва те сједињује са Њим; пост сједињује са Њим; милосрђе те сједињује са Њим; истина еванђелска те сједињује са Њим; све што је еванђелско, свака реч сједињује те са живим Господом Христом, сједињује занавек. „Речи Моје дух су и живот су“, објављује Господ[5]. Дух су и живот су. Нема смрти за Христова човека.

Ниједна смрт није јача од њега, све су то сенке, све смрти које људи и ђаволи могу да пошаљу хришћанима, све је то сенка до сенке, паучине до паучине. Кида он то, одгони он то погледом на небо и једним: „Господе, помилуј“. Да, велика радост данас је засијала свету, Сунце Правде родило се![6] Мора да бежи из овог света свака лаж. А кад гране у твоју душу кроз веру у Христа то Сунце Правде, шта остаје од свих страшила? Ништа, све бежи од тебе, сваки ђаво се претвара у кукавицу, бежи безобзирно и ти као велики победник над смрћу, вером у Господа Христа, корачаш смело и радосно кроз овај свет и идеш ономе свету, идеш Царству Божјем, Царству Небеском.

Господ узео тело на Себе[7] и основао у овоме свету Цркву која се назива Телом Његовим[8]. Црква је тело Христово и ми, ми хришћани постaјући чланови Цркве Христове уствари ми се уживљујемо у то вечно живо тело Богочовека Христа, ми постајемо, по речи Светог Апостола, сутелесници Христови[9]. Гле, кроз Крштење Свето ти си постао саставни део духовног тела Христовог и постао си вечно бесмртно биће. Више никаква смрт нема власт над тобом. Ти живиш у Његовом духовноме, Божанскоме, вечном, живом, бесмртном Телу! Ти живиш уствари Његовом животом! Речено је у Светом Еванђељу: Господ је дошао у овај свет да живимо кроз Њега, да живимо Њиме[10]. Зато је Он дошао у овај свет. И ми живимо Њиме живећи у Цркви Његовој.

Шта је живот у Цркви? У Цркви је живот у Богу и по Богу, у Богу и по Богу. Сваки уздах у Цркви, свака суза, сваки поступак, сваки покрет све је то прожето светошћу Христовом, све је то прожето Његовим свеживотворним духом и дахом. Он је постао човек да би човек постао оно што је Он. Тако веле Свети Оци[11]. Свети Еванђелист Јован наредио је хришћанима да ходимо као што је Христос ходио у овоме свету[12]. Ето, ми да чинимо оно што је Он чинио, да радимо оно што је Он радио. „Живите по Еванђељу Христовом“ поручује Апостол[13]. Живите по Богу коме Богу? Ви хришћани живите по Богу и Господу Исусу Христу. Зато је Он дошао у овај свет да од нас људи начини Божанска бића. Гле, до Њега и без Њега шта је човек него ђавоље биће. А у Цркви Христовој непрекидно се врши обожење обожење човека.

Шта је то? Човек се постепено испуњује Божанским силама. Божанским силама, оним силама које су младог Апостола Стефана начиниле Првомучеником Христовим радосним. Вели се за Светога Стефана да беше пун вере и силе, пун Духа Светога[14]. То је сила која побеђује смрт, Божанска сила. Тим Божанским силама испуњујемо се и ми у Цркви Христовој. Те Божанске силе изгоне све што је грешно, све што је смртно, све што је демонско, што је ђаволско. Кроз грех бива ођавољење човека, ођавољење човека, јер грех је ђаволска сила, мрачна и тамна, сила која се боји од Бога[15], сила која помрачује ум, разара ум, помрачује савест, разара савест. Страшна ђаволска сила. Када човек живи у гресима ођавољује себе. Зато је Господ дошао у овај свет да нам да Божанске силе; Божанске силе које ће нас ођавољене обожити, испунити Божанским силама, да се у нама врши непрекидни подвиг обожења наше душе, наше савести, наше воље, нашег ума, нашег срца, нашег тела; да свет очишћује себе од греха тим Божанским силама, испуњавајући себе Божанском силом вере, Божанском силом љубави еванђелске. Ти, потискујући из себе грех и грешно, ти, потискујући из себе смрт и смртно, потискујући из себе ђавола и ђавоље, испуњујеш себе Господом Христом. „Да се испунимо сви пуноћом Његовом“ поручује Свети Апостол[16]. То је циљ нашег живота, нашег људског живота у овоме свету: да се испунимо Богом, еда би све што је ђавоље побегло од нас и ми постали Божији у свим световима.

Велика радост заиста стоји пред сваким човеком у овоме свету откако се Господ јавио у овај свет. Велика радост, с једне стране, у Њему, јер, шта даје? Даје човеку победу над смрћу, даје Живот Вечни, јер се Сам Господ узнео на небо са телом. Ето, Њега је таквог видео Свети Првомученик Архиђакон Стефан[17], да 6и све орадостио, да би све нас испунио великом радошћу, да и ми, када се мучимо у земаљским невољама и искушењима, подигнемо очи и видимо Њега где стоји изван свега и зове нас Себи, крајњој мети нашег живота, крајњем циљу нашег постојања. Да савладамо све и пређемо у Царство Небеско и будемо крај ногу Чудесног Бога и Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. То је радост, наша велика радост и једина радост земље, насупрот великој и страшној жалости која пустоши род људски и срца људска кроз грех, кроз смрт, кроз ђавола.

Божић!… Зато је Божић најстарији извор неисцрпне вечне радости за људско биће, сваког човека. Зато се ми хришћани раздрагано поздрављамо о Божићу, и после Божића до Богојављења, чудесним анђелским поздравом: „Христос се роди“!

Нека би се Благи Господ Христос родио и у нашим душама, кроз нашу смирену веру, кроз нашу смирену еванђељску љубав, кроз наше молитве, кроз наш пост, кроз наше милостиње, кроз еванђелске врлине; нека би се родило све што је Христово, што је вечно. Јер је Господ зато сишао у овај свет и даровао њему Себе Бога. А шта је Он Собом даровао? Он је даровао Собом нама Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, вечни Живот, све што је Божанско и Вечно. Већих дарова није нам нико могао дати. Зато нема веће љубави од љубави Господа Христа према роду људскоме, према човеку. Зато нема веће радости него веровати у Господа, Који се родио на данашњи дан да нас све препороди и са Богом ороди, и преведе све у Вечни Живот. Њему, Њему, само Њему вечна хвала сваког људског бића од Адама до последњег човека. Амин.

Христос се роди! Ваистину се роди!

Ава Јустин (Поповић)
Беседа на Св. Првомученика Стефана
1964. године у манастиру Ћелије

НАПОМЕНЕ:
1. Лк. 2,10
2. Лк. 2,11
3. Лк. 2,14
4. Гал. 3,27
5. Jн. 6,63
6. Израз Сунце Правде за Христа је из Божићњег тропара. Прим. уредн.
7. Jн. 1,14; 1Tим. 3,16
8. Еф. 1,22
9. Еф. 3,6
10. 1 Jн. 4,9
11. Свети Иринеј Лионски, Свети Атанасије Велики и др. Прим. уредн.
12. 1 Jн, 2,6
13. Фил. 1,27
14. 2 Aп. 6,8; 7,55
15. Можда: сила која двоји, тј. одваја од Бога. Прим. уредн.
16. Кол. 2,10
17. Д. Aп. 7,56