Господ од нас очекује, пре свега, обраћање Њему. А ово је немогуће док човек не схвати да није онакав какав би требало да буде. Све док не схвати да су његова љубав према новцу, његова сладострасност, његове издаје, његова грубост и псовке, његова немилосрдност и суровост, његов презир према бескућницима и сиромашнима киселина која нагриза његову душу. То је грех који га боли и одваја од Бога. И када човек то види у себи и можда први пут у животу, призна своју кривицу и своју беду, он, идући ка Богу, пожели да се промени, побољша.
Како почиње вера?
И поред свег труда и покушаја, одједном испостави да човек не може ништа сам са собом. Хтео би да се не љути, да не лаже, да не краде - али не може, и то је то! Када кућа није очишћена годинама, човек навикнут на прљавштину, сматра то „нормом“ и онда је изузетно тешко натерати се да узмете у руке метлу, крпу или усисивач. Тако је и људска душа. Треба јој неко да јој помогне да почисти.
Када човек схвати да је озбиљно болестан и да не може сам да се носи са болешћу, почиње да призива Доктора - Господа. Он је Једини који му може помоћи у тако важној ствари. Овде је важно подсетити се на једну епизоду из Јеванђеља о жени која крвари: „И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу. А Исус, обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часа.“ (Мт. 9, 20-22).
Вера у Бога почиње оног тренутка када човек поверује да га Бог може исцелити од грешне губе. Бог од нас очекује, пре свега, покајање, односно промену нас самих, одбацивање грешних дела, речи и покрета душе. Ради чега? Христа ради. Ради спасења. Када човек свим силама жели да постане прави хришћанин, односно живи по љубави и истини Божијој, Господ ће му притећи у помоћ.
Дах духовног живота
Овде треба да се дотакнемо једне веома важне мисли: ако „потрошач духовних услуга“ тражи чуда, знамења, откровења од Бога, онда прави верник, који је свим срцем заволео Христа, тражи само Бога. У Њему, у Богу, он тражи утеху и помоћ у свом духовном раду. Човек почиње да тражи спасење, да тражи помоћ у борби са собом и помоћ у испуњавању воље Божије, а самим тим да тражи оно што је најважније у животу сваког човека - Царство Небеско које је садржано у Христу Исусу.
И ту креће духовни живот човека. То значи да духовни закони изложени у Новом завету почињу да делују. Верник може открити да се његови земаљски проблеми решавају, да се испуњавају молбе упућене Господу. Ако тражимо од Бога небеске ствари, Он се побрине и за наше земаљске. Потврда ових речи је цитат из Јеванђеља: „Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.“ (Матеј 6:31-33).
Тражити Бога значи тражити Царство Божије и његову правду. Све земаљско што нам је потребно у материјалном животу у Његовој је милости, јер Он зна да имамо потребу за тим. Наравно, не треба да очекујемо од Господа у више него што нам је заиста потребно - неко посебно новчано богатство, или славу, или признање. Не! Мислим да ово није нешто чему треба тежити. Верујем да се у свему треба ослонити на Христа, су свему Му веровати, имати наду да ће дати онолико колико нам је потребно, не само за материјални живот, већ и за спасење, које је крајњи циљ људског живота. Чуда су, наравно, увек била, јесу и биће у Православљу. Она су нам послата да нам учврсте веру, ради нашег спасења. А главно чудо је преображење човека под утицајем Божанске благодати, његово обожење, његова тежња ка Творцу.
Држимо се Господа нашег, пођимо за Њим и у овоземаљском и у небеском животу!
Артемије Слезкин
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков