Неки говоре: Бог ако би хтео, могао би и оне који се упорно противе да привуче Себи. Али где ће онда бити њихова слобода? Где похвала за оне који напредују? Само несвесно и неразумно биће може се туђом вољом на нешто приволети, а свесно и разумно биће, ако престане да дела слободно, изгубило је уједно и дар разума. Јер на што ће да употреби разум, ако власт избора има други?

А ако воља остане неактивна, онда се неопходно уништава врлина, која наилази на противљење воље. А ако нема врлине, онда живот губи вредност, разум уступа место судбини, нема похвале за оне који напредују у врлини, грех је непобедив, разлика у животу није одређена.

Јер с каквим ће се правом критиковати неуздржљив или хвалити целомудрен (непорочан), кад сваки има готов одговор: у свему што се с нама догађа, ништа не бива по нашој вољи, него људским хтењима управља јача сила по својој вољи. Зато није крива Божја доброта што сви људи немају веру, него расположења оних који примају проповед о Богу.