…Роди нам се Дете, Син нам се даде,
коме је власт на рамену и име ће му бити:
Дивни, Саветник, Бог силни,
Отац вечни, Кнез мира (Ис 2, 14).
Драга наша децо духовна,
Радујмо се на овај велики и дивни празник Рођења Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа, којим се остварило спасење света и човека! Придружимо се анђелима певајући: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк 2, 14)! Зраци славе Господње су нам открили пећину која је свету постала источник Пута, Истине и Живота! Веселимо се са свеколиком творевином кличући песму нову, јер је Велики и веома Хваљени, над свима Господ, постао малено Дете! Ликујмо и, попут пастира у оној светлозарној ноћи, светлијој од дана, пригрлимо Онога Који је савио небеса у јасле! Празнујмо и, пратећи мудрости са Истока, неустрашиво проповедајући блистајући Звезду која је одагнала таму смрти и привела нас вечној Светлости и вечном смислу!
Тајна Божића садржана је у бескрајном смирењу Превечног Који се родио као Детенце и дозволио да га додирнемо, а умало, по свезној замисли Иродовој, и повредимо. Но, не марећи за људске слабости, Син Божји очекује нашу љубав и омогућава нам да Га загрлимо. Тако смо о Божићу позвани да будемо судеоници Његовог одрастања у овоме свету како бисмо узрасли у меру раста пуноће Христове (Еф 4, 13). У овој богочовечанској спрези ми усвајамо јеванђелске врлине, вечне вредности које Син Божји Собом доноси на земљу.
Живећи по заповестима Господњим, у окриљу свете Цркве, ми почињемо да гледамо Његовим очима, дишемо Његовим плућима и мислимо Његовим умом. На тај начин постепено усвајамо ум Христов, јеванђелски етос, вечне вредности, постајући препоручени људи, грађани Царства Небеског и укућани Дома Божјег.
Браћо и сестре, ако се определимо да будемо обликовани Тајном љубави и смирења, јављеном у Догађају Рођења Христова, преобразиће се и све око нас. Ако нам мерило свих вредности постаје Божанско Чедо Које повијено лежи у јаслама, зачућемо исти онај учвршћујући глас анђела
који је у првој божићној ноћи утешио пастире: „Не боје се! Јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ” (Лк 2, 10 – 12). Ово вечно и непролазно анђелско охрабрење својим благодатним поруком и силом претвара страдали и немирима распарчани свет у место Божјег мира и радости. Да би нам тај даровани мир постао делатан у нашем времену и у нашем животу, ми се зато морамо својски трудити, морамо га не само прихватити него и учинити суштинским садржајем нашег живота.
Братоубилачки и разорни ратови, који и данас широком планетом Земљу сеју смрћу, показују да прави мир није просто одсуство оружаног сукоба већ плод самопрегорне жртве које је међу људима Осјећам Господом задушом. Мир Божји нам се открива у богочовечанској Личности Христовој, куца на врата наше слободе и позива нас да га уведемо у своје домове и школе, на своја радна места, у скровиштима, ровове, животе. Позива нас да се придружимо свима који са нама деле исти, вечни, свети и непромениви етос или систем вредности – оно што волимо и што јесмо, оно у што верујемо и што знамо. Тада ћемо и у својим ближњима препознати Богомладенца и моћи да и њих дајемо златом животне радости, смиреном искрене љубави и тамјаном истинског смирења.
Драга децо духовна, Рођење Христово је одувек и од свих поштованих и као породични празник, празник домаћег огњишта и његове топлине. Зато је погрешно да се на Бадње вече, у предвечерје радосног Празника, не чека Богомладенац, који је предвечни Бог и Дете нас ради рођено, у домаћој атмосфери која је преко дана на почетку и на расутом песму остатка поднета. међу смиренима, рођен, повијен и у најобичније јасле положен, и да се уместо тога по улицама и трговима слави на полупагански начин у полупијаној атмосфери.
Као што су моћници онога времена прогањали и желели да униште Богомладенца, тако и њихови данашњи наследници дижу глас против породице, утемељене у хришћанским вредностима. Одговор Цркве на ову јавну и трајну агресију не може бити другачији до јеванђелски, апостолски и Божји. То значи да Црква неодступно стоји на својим вечним и непромењивим уверењима, чувајући границу Закона како је благоизволео Бог, не намећући своје вредности никоме, али, савременој, неодступаној. Једну личност под небеским сводом ми не изводимо на свој, људски суд, нити бацамо духовно камење на оне који не деле нашу веру, али одлучно одбијамо да било чији је слободан, али погрешан избор из једнократне слободе и са нашим слободним разговором.
Да би, у дубоком рањеном друштву, деца могла да се одупру поплави позива на насиље у школама, на друштвеним мрежама, на стадионима и у спортским халама, треба да буду одгајана у здравом породичном окружењу агресије, обликована љубављу, а несрећу. Појаву насилног и деструктивног понашања у нашим школама прате и већ поменута недопуштања постојања да се читавом просветном и образовном систему, од врата до универзитета, наметнутом учењу, неуобичајеним обичајима живота и обичајима обичаја и обичаја обичаја, обичаја живота и обичаја, обичаја. свих са којима делимо животни простор.
У данима божанске радости, мира и породичне топлине у нашим су молитвама и они међу којима букти ратни огањ, а најпре једноверна браћа и сестре из Украјине и Русије. Са тугом гледамо на ратне сукобе и жртве, у чему, јавно или тајно, учествују различити актери. Последице трагичног братоубилачког руско-украјинског сукоба, подстицаног свакодневног поља, страшне су, а ратни пожар, као никада до сада, пре целом свету. Због тога се са посебно усрдном молитвом обраћамо Богомладенцу Христу, а искреним братским позивом свим непосредним и посредним учесницима рата, да се нађе у себи снаге, како би престало домове страдања, избеглице су се вратиле у своје обнове градове и села, мир. вратио у подручје заштићена ратним пожаром.
Од половине ове године и у нашој заветној родној земљи, на Косову и у Метохији, вековни комшилук поставља ултиматуме, провоцира, спроводи терор и неизоставно преосталим, незаштићеним путем, односно уз помоћ Срба, преузетом одлуком, подузетим законом, подузетим законом, подузетим законом. држава. Подсећамо све надлежне чиниоце на то да и за Србију на Косову и Метохији треба да важи универзална људска права и слободе какве имају Албанци и сви људи на свету. Лична безбедност, сигурност имовине и слобода кретања припадају свима подједнако и као таква морају да буду неприкосновена.
Клањајући се Рождеству Христовом, молимо се да у нама, али и у свима са којима делимо простор и време живота и у свим народима света владају љубав, разумевање и божанска добра воља и мир који прелази сваки4 ум (77). Празничном раду Рождества покрета, са нарочитом архипастирском бригом и одговорном поручујемо свим нашим саплеменицима,
браћи и сестрама, православним Србима, где је год живели, да их Мајка буди Христова будућа црква и позива уз помоћ народа. то приправни да благу вест мира и љубави неућутно објављују сваком човеку и целом свету.
Честитајући вам Божић и Нову 2023. годину доброте Господње, желимо вам свако истинско добро и неотуђиву радост од Богодета Христа, уз сверадосни божићни поздрав:
Мир Божји – Христос се роди!
Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Божићу 2022. године
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевскиИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ
Епископ западноевропски ЈУСТИН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН
Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ
Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН
Викарни Епископ јегарски НЕКТАРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ
Викарни Епископ топлички ПЕТАР
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД.
Извор: СПЦ