Научници ВИТ-а (Waterford Institute of Technology), заједно са начуницима са Универзитета Боб Џонс (Bob Jones University), Пројектом људског генома (Human Genome Project) америчког Министарства енергетике (DOE) и Националног института за здравље (National Institutes of Health), направили су најневероватније откриће до сада.

Док су радили на разумевању и мапирању функције секвенци ДНК у људском геному, познате под називом „нежељена ДНК“ (због недостатка познате функције), научници су приметили да поједине ДНК секвенце немају улогу у кодирању биолошких функција, али имају запањујућу сличност са обрасцима људског језика.

У контакту и блиској сарадњи са лингвистима и филолозима са Универзитета Боб Џонс, ВИТ је кренуо у анализу и декодирање транспозона и ретротранспозона (мале секвенце ДНК које се могу премештати на различите позиције унутар генома ћелије), који су изгледали индикативно за људски језик.

Професори лингвистике са Универзитета Боб Џонс, дуго познати по својим строгим научним критеријумима, почели су да истражују начин да се преведу декодирани сегменти које им је ВИТ достављао. У пронађеном језику кодирања, који је користио секвенце од 28 независних вредности, показале су се сличности са познатим абецедама. Низови независних повезаних секвенци такође су одражавали структуру састава речи у људским језицима. Лингвистички и филолошки тим Универзитета Боб Џонс започео је опсежно упоређивање писма пронађеног у „нежељеној ДНК“ са каталогом сваког забележеног људског језика; надајући се да ће пронаћи сличности, како би могли да формулишу преводе поруке која се крије у ДНК. Научници су осетили велико страхопоштовање када су открили да је једини језик који одговарао секвенцама ДНК ланца био - древни арамејски.

Језик у „смећу ДНК“ који су научници годинама одбацивали као бескористан, био је потпуно идентичан древном арамејском. Још невероватније, кад су лингвисти почели да га преводе, открили су да је код унутар ДНК садржи у себи директне цитате из Библије.

Људски ген PYGB, гликоген фоспоромилазе, садржи језичку секвенцу коју су научници превели као: „У првој паузи дана Бог је створио небо и земљу“. Ово има запањујућу сличност са првим стихом из Књиге Постања: „У почетку Бог створи небо и земљу“.

У ген Bmp3 уграђена је секвенца која у преводу значи добро познату реченицу из Прве посланице Коринћанима апостола Павла: „Зар не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји?“ (1. Кор 6,19 ). Ово се понавља изнова и изнова током читавог низа људске ДНК.

Метју Булдер, главни лингвиста пројекта и професор примењених наука о стварању на Универзитету Боб Џонс, изјавио је: „Што се тиче доказа - они постоје и по мом мишљењу су непорециви. Сама Реч Божја, елегантно уткана у наша тела и душе, јасна је као дан. И лепота тога је што Он на тај начин показује Своју љубав према нама.“

Научници ВИТ-а кажу да очекују понављање сопствених истраживања и верификацију превођења на арамејски језик од стране независних извора, пре него што пређу на процес стручне оцене и објављивање укупних истраживања и открића до данас.