КАКО СЕ ХРИСТОВ ВОЈНИК МОРА ИЗЈУТРА СПРЕМИТИ 3А БОРБУ
Чим се изјутра пробудиш и прочиташ молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, - први посао нека ти буде да се повучеш у своје срце. Кад то учиниш, сети се да ти са једне стране стоји непријатељ и страсна жеља, с којима си у рату и који су готови да те нападну. Зато одмах донеси одлуку или да победиш или да умреш, али да не одустанеш. Сети се исто тако да ти са друге стране стоји победоносни Војсковођа твој, Господ Христос, са Пресветом Својом Мајком и мноштво светих анђела на челу са арханђелом Михаилом, готови да ти притекну у помоћ, и зато се одушеви надом.
Ето, устаће на тебе кнез пакла са својом војском и почеће распаљивати у теби страсне чежње, завараваће разним лажним обећањима твоју склоност угађања себи само да би се престао борити са страшћу и да би јој се покорио и увераваће те да је то боље и мирније. Али ћеш истовремено и чути глас здесна - да будеш опрезан. То ти шапће и одушевљава те твој анђео чувар у име Господа и војске Његове. Предстоји ти борба са страшћу и другим твојим непријатељима, говори ти Он. Не плаши се и не бежи с бојног поља. Јер Сам Господ Исус, твој Војсковођа, стоји близу тебе, окружен анђелима, спреман да се с тобом бори против непријатеља. Он неће дозволити да те непријатељи оборе и победе, јер је обећано: Господ ће се борити за вас (II Мојс. 14,14). Зато стој чврсто, труди се да не подлегнеш, него напрегни сву снагу да одолиш нападу вапијући из дубине душе: Немој ме дати на вољу непријатељима мојим (Пс. 27,12).
Обрати се Господу своме, Богородици, свим анђелима и светитељима. Доћи ће ти помоћ и победићеш, јер је написано: Пишем вам, младићи, (срчани и ватрени борци), јер надвладасте нечастивог (I Јов. 2,13). Не мари што си слаб и спутан рђавим навикама и што су непријатељи твоји јаки и многобројни. Много је силнија моћ Онога Који те је створио и искупио. И несравњено је јачи од свих Бог, твој заштитник у овој борби, као што је написано: Господ крепак и силан, Господ силан у боју (Пс. 24,8). Поред тога, више Он жели да те спасе, него што твој непријатељ жели да те погуби. Зато се бори и никада не осећај напор, који у ту борбу улажеш, као терет. Јер се тим трудом, принуђавањем себе на добро и одрицањем од порочних навика без жаљења себе, задобија победа и збира ризница којом се купује царство небесно и душа заувек сједињује с Богом.
Тако сваког јутра почињи, у име Божје, борбу са својим непријатељима неуздањем у себе и надом на Бога. Молитвом принуђавај себе на потребне трудове и духовне подвиге, а нарочито се помажи умно - срдачном молитвом: Господе Исусе Христе, помилуј ме. То страшно Име сија као мач у срцу и као гром погађа зле духове и страсти. Зато је св. Јован Лествичник и казао: "Именом Господа Исуса Христа бичуј непријатеље". Тим оружјем, понављам, побеђуј непријатеље онако како сам ти већ саветовао: прво, противљењем страсти, затим, мржњом према њој и најзад, делима врлине која јој је потпуно супротна. Разуме се, све се то мора вршити у молитвеној атмосфери. Чинећи тако, радићеш дело угодно Богу твоме, Који са својом прослављеном Црквом на небесима посматра твоју битку.
Тежак је и заморан тај бој, али се не жалости и не опуштај руке. Мисли да смо дужни да служимо своме Богу и да нам је, ако хоћемо да живимо, борба неизбежна, јер чим се престанемо борити, осуђени смо на смрт.
Пази да те непријатељ не превари наговарањем: "Попусти само за један час".
Шта ћеш постићи ако одступиш од живота по Богу и предаш се свету, његовим радостима и телесним насладама? Постаћеш богоодступник, а то је страшно бити и један тренутак, а камо ли један час. Уз то, зар је то обично дело да би трајало само један час? Неће ли проћи у томе животу, противном Богу, час за часом, а потом дани за данима и године за годинама? А онда? Ако се Бог смилује над тобом и даде ти да се освестиш, отргнеш од те ђаволске замке и пробудиш од греховног сна, ипак мораш ступити у борбу коју сада избегаваш, с том разликом што ће касније борба бити далеко тежа и болнија, а поред тога и са слабијим изгледима на успех.
Ако те Господ остави у рукама твоје зле склоности и непријатеља, шта ће бити? Размисли! Јер ко то не зна? После живота у мучним оковима злих страсти, опијености чула, али без правих радости, доћи ће изненада час смрти, страшно и мучно стање душе, које ни реч Божја није могла изразити, него је само казала: Тада ће рећи горама и камењу: падните на нас (Откр. 6,16). Тај крик који почиње у часу смрти продужиће се до свршетка света, слушаће се у час Страшног Суда и увек без одзива. Не буди толико безуман да се свесно бациш у вечне адске муке, уклањајући се тренутних подвижничких трудова и борбе. Као разуман човек боље је да сада учиниш незнатне напоре духовног војевања, да би, кад победиш, добио венац и био у заједници с Богом и овде и тамо - у царству небесном.
КОЈИМ РЕДОМ ДА САВЛАЂУЈЕМО СВОЈЕ СТРАСТИ
Корисно је да знаш којим се редом мораш борити против страсти, да би се борио успешно, а не како било. Јер многи нису на то пазили, па не само да нису успевали, него су још и нашкодили себи.
Овим се редом бори против својих непријатеља и савлађуј своје зле жеље и страсти:
Најпре уђи пажљиво у своје срце и добро испитај којим је мислима, расположењима и наклоностима оно особито заузето и која страст највећма господари и врши тиранију над њим. Дигни онда најпре оружје против те страсти и старај се да је савладаш. Усредсреди на то сву своју пажњу и сву своју бригу. Али ако се случајно појави која друга страст, одмах се заинтересуј њом и угуши је па се опет врати борби против своје главне страсти, која непрекидно показује своје присуство и власт. Јер се и у духовној борби као и у свакој другој морамо борити против онога што устаје на нас у даном тренутку.
КАКО ЋЕШ САВЛАЂИВАТИ СТРАСТИ КОЈЕ ИЗНЕНАДА НАИЂУ
Ако ниси научио да се бориш против изненадних напада страсти, на пример - против срџбе због нанете ти увреде, саветујем ти да поступиш овако:
Постави себи правило да сваки дан, још док седиш код куће, размислиш шта ти се све може у току дана пријатно и непријатно догодити и које се све страсти и раздражења тим поводом могу у теби покренути, па се унапред припреми како да их у клици угушиш и не дозволиш да се појаве. Ако тако будеш чинио, никада те напад страсти неће изненадити, него ћеш увек бити спреман да му се одупреш: неће те обузети гнев ни опхрвати похота. Чини такву смотру особито онда када мораш ићи некуда где ћеш се срести с особама које те могу привући или раздражити. Ако се спремиш, лако ћеш избећи и једно и друго.
Талас страсти ће се, чим се подигне, разбити о тебе као о стену и неће те превалити као мали чун. О томе те, бар што се гнева тиче, уверава и св. пророк Давид кад каже: Пренух се и не збуних се. Али тим припремањем није све учињено. Страст ипак може избити, и то неочекивано. У том случају поступај овако: чим осетиш да се страст јавља похитај да је зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да страст уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе. А ако страст успе изненада да продре у срце, постарај се у прво време да се то бар споља ни речју, ни погледом, ни покретом не покаже.
Потом приморај себе да узнесеш ум и срце Богу, да се сетиш безграничне Божје љубави и Његове правде. Затим се труди да спречиш спољашње појављивање страсти и да пробудиш врлину која јој је супротна. То можда и нећеш савршено обавити како намераваш, али ипак не одступај. Нека ти борба изгледа и безуспешна - мало касније кад страст ослаби ствар ће поћи набоље и моћи ћеш све добро привести крају. Главно је не дозвољавати да се страст споља појави. То ће је зауставити. Зато, чим се мало прибереш, похитај срцу и постарај се да избациш из њега прљавштину.
Најбоља и најсигурнија заштита од изненадног напада страсти јесте одстрањење узрока који до ње доводи. А постоје само два узрока: љубав и мржња. Ако је твоје срце освојила љубав према некој особи или некој ствари, природно је да када видиш да неко жалости особу коју волиш, или ти одузима ствар коју волиш, оног часа ускиптиш и устајеш против њега. Зато, ако желиш да те препади не изненаде, потруди се да савладаш и да ишчупаш из срца ту недозвољену љубав, и колико си се већма занео, утолико се више старај да постанеш равнодушан према њој, јер уколико је твоја љубав већа, утолико ће се бурније и изненадније страсти у свим поменутим случајевима појављивати.
Исто тако, ако мрзиш некога или имаш одвратност према нечему, доћи ћеш такође у прилику да планеш, када се с њим сретнеш, а особито ако га ко још и похвали. Зато, ако хоћеш да сачуваш душевни мир у таквим случајевима, приморај прво себе да угушиш то ружно осећање.
У том ће ти, бар што се тиче људи, помоћи размишљање да су и они Божја створења, саздана као и ти по слици и прилици Његовој, да су и они искупљени драгоценом крвљу Господа Исуса Христа, да су и они твоја сабраћа, коју не смеш мрзети чак ни мишљу, као што је написано: Немој мрзити на брата својега у срцу својем (III Мојс. 19,17). Ако су заслужили да не будеш према њима добро расположен, а ти ипак јеси, постаћеш сличан Богу Који воли свако Своје створење и не гнуша се никога, као што вели премудри Соломон: Љубиш све што постоји и ничег се не гнушаш од онога што си створио, нити мрзиш нешто што си устројио и Који, не гледајући на људске грехе, заповиједа Своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима (Мат. 5,45).