Односи Српске и Румунске цркве већ дуго су на леду, а проблем у чијем је средишту „влашко питање“ може да Србију озбиљно завади са најпријатељскијом земљом у суседству.
Међу ретким поглаварима православних цркава који нису присуствовали обележавању 1.700 година Миланског едикта у Србији био је и - румунски патријарх. Односи Српске и Румунске цркве већ дуго су на леду, а љубав се осетно охладила и између две државе. Проблем у чијем је средишту „влашко питање“ прети да Србију озбиљно завади са најпријатељскијом земљом у суседству.
Недолазак у Ниш румунског патријарха, или бар делегације Патријаршије из Букурешта, још је једна потврда дубоког јаза испреченог између СПЦ и РПЦ. Корен проблема је у неовлашћеном деловању свештеника РПЦ у Тимочкој Крајини и Браничеву, због чега је Сабор Српске цркве недавно припретио и прекидом односа са браћом са Карпата. Преклапање епархија, а посебно јурисдикција више цркава, не допушта ниједан црквени пропис.
Инсистирање Румуније да се влашка мањина прекрсти у румунску, и условљавање прикључења Србије у ЕУ остваривањем њихових мањинских права, покварило је и цивилне односе двеју држава.