Ових дана опште еуфорије изазване „новом правдом“ хашког суда, која је уздрмала све досадашње традиционално, хришћанско схватање правде и права, наш распети српски народ у Далмацији, доживљава нову олују излива нетрпељивости и презира у свакодневном животу: на улици, у продавници, у породилишту, школи и кафићима.
Примери су многобројни. Несрећни људи се као пужеви увлаче у своје љуштуре, у своје куће и станове. Стиче се утисак да се на улицу излази у крајњој нужди, јер им, поготову у великим градовима „нико не гарантује ништа“.
Има ли утехе? Има ли лека? Једино молитва. Сада нам једино молитва може отворити небеса, како би угледали бар искру божанске светлости.
Погледај Господе на муке наше и немој нас презрети недостојне и убоге. Смилуј се на нас ради страдања нашег и даруј нам дух трпљења и љубави, да будемо и останемо народ Твој, достојанствен и незлобив, чекајући Твоју вечну Правду и Истину. Амин.
Извор: хттп://www.епархија-далматинска.хр/Фрамес-ц.хтм