Обзидана народним телом, столећима је наша народна душа муцала и мучила се тражећи језик којим би, одзборила своје болове, своје туге, своје чежње и своје молитве. И нашла је свој језик, нашла у Владици Николају. Кроз њега наша муцава душа променила се у ридање, како не виде наше око, у речите молитве какве не чу наше ухо. Овим је речима авва Јустин ћелијски осликао владику Николаја и његов песничко-молитвени занос исказан у Молитвама на језеру. Ми их слушамо благодарећи труду Радија „Источник“ православне Епархије ваљевске.