Господ често ћути из љубави

Зашто се чуда не дешавају свима? Колико болесника и њихових сродника са вером моли Бога и свете за исцељење! Али често не видимо да им се догодило чудо! Зашто? Не постоји дефинитиван одговор на ово питање. Божија воља је нама непозната. „Ко је познао ум Господњи?“ (1. Кор. 2, 16) – пита се свети апостол Павле.

12.05.2022. Аутор:: Пријатељ Божији 1

Веома је тешко објаснити Божији Промисао, Његову вољу и ћутање. Не можемо рећи да је „ова особа више верник него друга“ или да „Бог воли ову особу више него ону“. Као што Господ каже кроз уста светог пророка Исаије: „Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ; Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моји виши од ваших путева, и мисли моје од ваших мисли.“ (Исаија 55,9).

Наравно, овде треба напоменути и следеће. Често Господ ћути из љубави према људима. Бог допушта тешка искушења човеку ради његовог спасења. У свом свезнању Господ савршено види да ће искушење, болест, бол бити спасоносни за човека. Свети апостол Павле, који је и сам исцељивао болесне и чинио чуда, боловао је од тешке болести – трна у телу (видети: 2. Кор. 12, 7). Три пута је молио Господа да га исцели, али Бог није испунио његову молбу. Његов одговор је био: „Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује“ (2. Кор. 12:9). То јест, довољан ти је Мој дар, јер се његова моћ у потпуности манифестује у твојој слабости.

Многи светитељи који су чинили чудеса над људима претрпели су разне болести и друга искушења. Нису молили Господа да их исцели, већ да им подари стрпљење. Али то ипак не значи да не треба да тражимо Божију интервенцију! Јер иначе одбацујемо Његову заповест: „Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.“ (Мт. 7, 7), и доводимо у питање дар и благодат коју је Он дао својим светима: „Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити“ (Јован 14:12). А наше дело су молитве и покајно расположење срца.

Другим речима, пустимо Бога да уђе у наша срца и наше животе. Јер без нашег добровољног пристанка Он не може тамо ући. Он увек стрпљиво чека и поштује нашу личност. Господ куца у наша срца, али не улази на силу у њих. Молимо Господа за наше потребе, али не као неваспитана деца, већ тихо и понизно. Када нешто тражимо, не треба да Га приморавамо, већ увек треба да будемо спремни да извршимо Његову вољу. „Не како ја хоћу него како Ти... нека буде воља Твоја“ (Мт. 26:39, 42).

Митрополит Нектарије (Антонопулос)
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков
Извор: zadrugata.com



Komentari (1)

12.05.2022.

Milojka

Слава Ти Боже, на свему Ти слава и хвала! Христос Васкрсе!

Коментариши


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.