Први грозд пијанства то је помрачење ума, губитак способности расуђивања, губитак сазнања, јер из желуца испуњеног вином и алкохолом, постају безумни и ма какво зло да им се догоди, срамота, туча, они се сутра ничега неће сећати. На такве се односи написано у Причама Соломоновим: „Избише ме, али ме не заболе; вређаше ме, али не разумех“ (Приче 23:35).
Други грозд пијанства то је одсуство стида: пијан се никога не стиди, губећи савест, изговара непристојне, богохулне, ружне, увредљиве за пристојне људе речи; његова уста постају слична штали испуњеној смрдљивом балегом, а језик – лопата која избацује ту балегу… Шта је друго срце таквога човека, до депонија многих зала, из којег не може изаћи ништа друго, до зло, по речима Јеванђеља: „зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца“ (Лк. 6:45)?
Трећи грозд лозе пијанства је неочување тајне. Пијанац отворено прича свима и сваком, све тајне, своје и туђе, које је пажљиво чувао у дубини своје душе, никоме не говорећи о њима док је био трезан. И то је чак мало: оно што је већ одавно прошло и предато забораву, и тога се он сећа, и као мртваца васкрсава из гроба. И као што обично пијанац повраћа храну из желуца, тако, обично и тајне открива; и једно и друго, и храна и тајне, у пијаном се не задржавају.
Четврти грозд содомске лозе пијанства је распаљивање телесне похоте, због које и опомиње Апостол: „И не опијајте се вином у коме је блуд“ (Еф. 5:18).
Пети грозд, пун змијског отрова, је бес, гнев, освета, свађа, злостављање и крвопролиће. Опивши се вином, људи с бесом насрћу једни на друге. Ето зашто се говори с прекором: „Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима? Онима који седе код вина, који иду те траже растворено вино“ (Приче 23:29-30). И премудри син Сирахов опомиње: „… Против вина се не показуј храбрим, јер је многе погубило вино. Вино је корисно за живот човека, ако га будеш пио умерено. Мука за душу – вино је, када се пије много у раздражењу и расправи.“ (Сир. 31:29,31,34).
Шести жучни грозд с лозе пијанства је нарушено здравље, исцрпљеност телесних сила, дрхтање руку, главобоља, слабљење вида, бол у желуцу, стењање, немоћ, превремена старост, скраћење живота и смрт у несрећи.
Седми грозд — расипање имовине, губитак богатства, лишавање користи: „Радник, склон пијанству, неће се обогатити“ (Сир. 19:1). Како је много људи, који су због пијанства од великог богатства спали на последњу беду! Пример – блудни син, описан у Јеванђељској причи.
Осми горки грозд — губитак спасења. Као материјална богатства, тако се и духовна блага расипају пијанством, зато што пијан има склоност к свим гресима. Грехова којих се трезан гнуша, боји и стиди, пијан се не боји, не стиди и не гнуша.
Постоји прича у књизи „Отечник“ (или „Патерик“) о једном египатском пустињаку, коме је демон обећао, да га неће више узнемиравати никаквим искушењима, ако он једном учини један од три греха, и предложио му да бира: убиство, блуд и пијанство. „Учини било који од њих, – говорио је демон, – или убиј човека или блудничи или се напиј једном, и после тога ћеш живети у миру, ја те више нећу искушавати ни саблажњавати.
И размишљао је тај пустињак: „Убити човека је страшно, јер је то веће зло и за њега следи смртна казна и по Божијем и по људском суду. Блудничити је срамота, и жалосно је оскрнавити толико чувану телесну чистоту; одвратно је човеку да згреши, када још није упознао тај грех. Напити се једном, чини се, није велики грех – јер човек ће се када одспава и отрезнити. Напићу се, да ми демон више не би досађивао и да би после мирно живео у пустињи“.
И узео је оно што је направио, пошао у град, продао то, ушао у крчму и почео да пије и напио се; под утицајем сатане, пришла му је једна бестидна жена и почела да разговара с њим, завела га је и згрешио је с њом…
И уто долази муж те жене и затекавши пустињака у греху с њом, поче да га бије, а он му је, бранећи се, узвратио и убио га…
И учинио је тај пустињак сва три греха: блуд и убиство, а почео је од пијанства! И те грехе, којих се бојао и гнушао трезан, сада је без страха чинио, јер је био пијан и уништио је многогодишњи свој труд… Тако пијанство охрабрује на све врсте грехова и лишава спасења, уништавајући врлине. Лепо о томе говори светитељ Јован Златоусти:
„Ако у некоме пијанство нађе и чедност и стидљивост и разборитост и благост и скромност – оно све то утапа у понор греха!“
Зар човек, који је кроз пијанство изгубио све своје врлине, не лишава себе спасења и не отуђује себе од Небеског наслеђа? Исправно говори Апостол: „пијанице… царство Божије неће наследити.“ (1Кор. 6:10)
Девети жучни грозд — гнев Божји: пијаница, нарушавајући заповести Божије, побуђује на гнев Самог Бога својим греховима. Ето зашто вапи пророк Исаија: „Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.“ (Ис. 5:11)
Десети, најгоркији плод пијанства, то је потпуна погибељ душе. Други грешници, када настане час смрти, могу да се кају и жале за своје грехе, зато што је њихов ум трезан; како може да се покаје умирући пијаница, када ничега није свестан, када не схвата да наступа смрт, коју он уопште није очекивао? За умирућег без покајања, пакао је неизбежан. Ето какви су морални гроздови тог содомског винограда, то јест пијанства; ипак, на укус они у почетку изгледају слатки, али потом та сласт прелази у горку жуч, у отров змијски и аспидин!
С правом светитељ Јован Златоусти сматра да су пијанице горе од паса и других бесловесних животиња: “Никаква животиња не пије и не једе више него што јој је неопходно и нико не може да је натера да једе и пије више, него што захтева њена природа. А пијаница и без принуђивања, све више и више пуни своја црева, док не нашкоди сам себи“.
Нико тако не угађа ђаволу, као онај који у „пијанству пребива, зато што нико тако не испуњава његову вољу, као пијаница“ (светитељ Тихон Задонски). Реч Божија шаље лење к мравима, да би се научили вредноћи, а пијанице треба слати к стоци, да би их научила уздржању. Саветујући грешнике, Црква им указује на пример Исуса Христа и светих; а пијаницама се мора указивати на пример стоке: каква брука! (протојереј И. Толмачев). Пијаница није ни за шта, осим за пакао. Пијаног човека ни у пристојну кућу не пуштају, не само у Царство Небеско.
Архиепископ Никон (Рождески)