И у обичном животу један предмет има значај за нас само ако му знамо састав и функцију. Примера ради, ако у својој библиотеци имамо неку књигу написану на језику који не разумемо, она је за нас бескорисна. Ако у својој кући имамо слике или фотографије знаменитих људи, а не знамо ко су, те слике и фотографије немају никаквог значаја за нас.

Тако је и са иконама и са календаром. Да бисмо имали духовне користи од њих, неопходно је да научимо како се читају и разумеју. Моја молба и молитва је да нас Дух Свети обасја и просвети, да, спасења нашега ради, научимо како да користимо иконе и календар, односно Житија Светих, као путоказне инструменте у нашем духовном узлету, у нашој животној пловидби, и на нашем путу ка Господу.

Давно, давно, скоро пре две хиљаде година, мудраци са Истока, када су хтели да пронађу место где се налазио новорођени Младенац Христос, служили су се звездама као путоказом и звезда их је довела до Витлејема. Касније је пронађен компас, или бусола, и морепловци и ваздухопловци се користе њима да би стигли до одређеног циља. И као што су њима потребни инструменти да би дошли до свога циља, тако су и нама потребни духовни инструменти да нас воде кроз живот и доведу до вечног живота. Ту је, на првом месту, Црква која је наш брод који нас води у вечност. Она је наш ковчег спасења и наша школа духовности.

Међутим, и у свакој кући нас православних хришћана морали би се наћи основни путоказни инструменти за духовни узлет, а то су Свето Писмо, иконе и календар. Само, неопходно је умети читати ове путоказе да би нам били од користи. Као што су инструменти на броду или авиону бескорисни ако онај који гледа у њих не уме да их чита, тако и Свето Писмо, иконе и календар не помажу ономе који не уме да их чита, односно ко их не разуме. А бојим се, велики број православних хришћана су заборавили како се они читају, а неки нису никада ни научили. У ове друге спадају и Протестанти.

Да почнемо од иконе. Свака икона приказује или неки празник, или Божанско лице или светитеља. Светитељи су иконографисани да бисмо ми који у њихове иконе гледамо били надахнути њиховим примером да се и сами потрудимо да живимо богоугодним животом. Проблем је, међутим, за савремене православне хришћане то што нити знају ко је приказан на икони, нити живот тога светитеља,. Има и таквих православаца у чијој ћете кући видети велики број икона, али оне су тамо само као "уметнички предмети" за њих а не образац за духовни живот.

Познавање икона је тесно повезано са православним календаром. За неуке, календар се састоји од великог броја имена која им ништа не значе. Кључ за разумевање календара је књига Живот светитеља коју, нажалост, православни хришћани - као ни протестанти - више не читају. Постоји и на српском и на енглеском језику књига Охридски пролог, коју је написао блаженопочивши а сада свети Владика Николај Велимировић, у којој су укратко изложени животи и дела светитеља чија се имена налазе у календару.

И блаженопочивши свети архимандрит Јустин Поповић је описао на српском језику животе светитеља у дванаест томова, за сваки месец по један том, али колико нас чита те књиге? Постоје и на енглеском језику књиге у којима су описани живот и дела светитеља, али мало православних хришћана показује интересовање за те и такве књиге.

Управо зато ни икона ни календар не представљају у нашем животу оно чему су намењени. Уместо да нам буду путоказни инструменти у нашем духовном узлету, они су за нас само неразумни хијероглифи. Не само да ретко ко зна ко су такозвани "мали" светитељи, него ни они највећи, као што су свети Јован Крститељ, свети Никола, свети Георгије Победоносац, архангели Михајло и Гаврило, и тако даље. Животи светитеља су модели, обрасци за наш живот, а како нам могу бити обрасци ако ништа не знамо о животу светитеља.

Може ли се овоме наћи нека помоћ и решење? Ми верујемо да може. Најпре, свештеници би требало да препоручују својим парохијанима да набаве књиге у којима су изложени животи и дела светитеља и да свакога дана, држећи се календара, читају те књиге.

Поред овога, свештеници би могли и требало да у својим парохијским билтенима редовно доносе и написе о животу светитеља.

Познато ми је да у једној парохији у Охају, свештеник, после вечерње, говори окупљеном народу о светитељу коме је тај дан који почиње те вечери посвећен. (Да ли и колико православних хришћана знају да црквени дан почиње увече а не ујутру, јер, како стоји у Књизи Постања, најпре је била тама, па онда светлост.) Ако се ради о Господњем или Богородичном празнику, а не о светитељу или светитељима, тај свештеник објасни присутнима и порекло и значај тога празника. То би могли и сви други свештеници да чине.

И у обичном животу један предмет има значај за нас само ако му знамо састав и функцију. Примера ради, ако у својој библиотеци имамо неку књигу написану на језику који не разумемо, она је за нас бескорисна. Ако у својој кући имамо слике или фотографије знаменитих људи, а не знамо ко су, те слике и фотографије немају никаквог значаја за нас. Тако је и са иконама и са календаром. Да бисмо имали духовне користи од њих, неопходно је да научимо како се читају и разумеју. Моја молба и молитва је да нас Дух Свети обасја и просвети, да, спасења нашега ради, научимо како да користимо иконе и календар, односно Житија Светих, као путоказне инструменте у нашем духовном узлету, у нашој животној пловидби, и на нашем путу ка Господу.

протојереј-ставрофор др Матеја Матејић
Извор: manastir-lepavina.org