ЕВАНЂЕЛСКА БЛАЖЕНСТВА - Св.Јустин (Нови) Ћелијски

Живот је бол, живот је мука, живот је горчина, - то осећа сваки човек, све док је иоле човек. Откуда то? Отуда што човек увек доживљује живот, помешан са грехом и смрћу. А грех и смрт и јесу једина права горчина, и мука, и бол у човечанском свету. Њихово присуство и учешће у људском животу и чини да људи осећају живот као проклетство. Од тог осећања и сазнања човек се не може спасти све док се не спасе од греха и смрти. А зар је то могуће? Да, могуће је, одговара Божански Спаситељ кроз своје учење о Блаженствима.

24.10.2011. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Живот је бол, живот је мука, живот је горчина, - то осећа сваки човек, све док је иоле човек. Откуда то? Отуда што човек увек доживљује живот, помешан са грехом и смрћу. А грех и смрт и јесу једина права горчина, и мука, и бол у човечанском свету. Њихово присуство и учешће у људском животу и чини да људи осећају живот као проклетство. Од тог осећања и сазнања човек се не може спасти све док се не спасе од греха и смрти. А зар је то могуће? Да, могуће је, одговара Божански Спаситељ кроз своје учење о Блаженствима. Ко оствари ово учење, доживљује живот као блаженство. Јер је циљ Спаситељевог учења о Блаженствима, научити људе да живот осете и доживе као блаженство. Живот је проклетство све док се доживљује грехом и смрћу, тј. док се доживљује као ђаволска стварност, јер иза греха и смрти увек стоји њихов творац и отац: ђаво. Али, живот постаје блаженство, чим почне да се доживљује као божански дар, божанска стварност, као божанска радост. А то бива када човек живи божанским врлинама, божанским истинама, о којима Спаситељ говори у Блаженствима. Оствариване, оне потискују из човека грех и смрт, и све што је греховно и смртно, а зацарују врлину и бесмртност, и све што је врлинско и бесмртно. Свака од тих врлина, од тих истина, посебно, и све скупа, чине да човек, у већој или мањој мери, доживљује живот као блаженство; но и сваки грех посебно, и сви скупа, чине да човек, опет у већој или мањој мери, доживљује живот као муку, као горчину, као проклетство. Испуњујући ма коју заповест из Блаженства, човек доживљује себе као божанску стварност, као божанску радост. Тек тада човек стварно осети и сазна да је блаженство - бити човек. То блаженство почиње овде на земљи, да се никад више не заврши. Јер блаженство, о коме Господ говори у својим Блаженствима, није нека далека небеска стварност, до које ће хришћанин доћи тек кад кроз капију смрти душом пређе у онај свет. Не, оно почиње овде, на земљи, као небеска стварност, и продужује се затим бесмртно и вечно у самом Небеском царству, где Тросунчани Господ царује и влада. Јер је Он крајњи циљ свих божанских врлина и истина, Он - у коме је свако блаженство, и само блаженство над блаженствима: Свеблаженство (ср. 1 Тм. 6, 15).

ЕВАНЂЕЛСКА БЛАЖЕНСТВА - Св.Јустин (Нови) Ћелијски



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.