Какав је догађај могао да убеди познатог египатског хоџу (чије име не објављујемо из очигледних разлога) да постане хришћанин? Као што сам каже, његово обраћење је резултат чуда. Бивши хоџа, а сада обраћени хришћанин, рекао је да је његова мала ћерка патила од неизлечиве болести. Обишао је све болнице и посетио многе лекаре, како у Египту (где је донедавно живео), тако и у иностранству. Скоро сви лекари сложили су се око исте ствари. Понудили су лечење, али су нагласили да то неће помоћи да се избегне смртни исход. Лекари су чак сугерисали да неуморни отац одведе кћерку кући, јер су били сигурни да је даље лечење бесмислено. Очајни хоџа свакодневно се молио Алаху за помоћ.
Један од његових блиских пријатеља, видевши његову тугу, саветовао га је да стави крст на јастук своје ћерке. Чувши такву понуду, хоџа је оштро реаговао: „Немогуће ми је да учиним тако нешто. Нећу продати своју веру ...“ Међутим, идеја да стави крст поред своје ћерке преузела га је. Не рекавши никоме ништа, набавио је крст и остајући сам са ћерком, почео да га ставља на свој јастук.
Након неког времена, ћерка је пала у кому, изгубивши сву повезаност са околном стварношћу. Породица хоџе и сви у околини у којој је служио, очекивали су неизбежну смрт. Непопустљиви отац дан и ноћ у сузама је седео поред своје ћерке. Међутим (како сада признаје) у њему се рађала нада да ће се догодити чудо.
Једне вечери отац, тужно држећи руку своје ћерке, видео је да заслепљујућа светлост долази од крста који је лежао на њеном јастуку. У почетку је мислио да то сања или да му је ум био замрачен тугом. Ипак, и даље је јасно видео светлост. Изненада, његова ћерка је устала из кревета и рекла: "Тата, гладна сам, донеси ми нешто за јело!" Несретни хоџа није могао да схвати шта се догодило. Пожурио је у кухињу, ван себе од радости. Његови врискови пробудили су његову жену и комшије. Убрзо је његову кућу испунило мноштво људи. Сам је поново и поново причао о ономе што се догодило, говорио је о чуду крста. Позвао је пријатеља који му је саветовао да стави крст на јастук своје мале ћерке и захвалио му.
Суседи и пријатељи покушали су приписати чудо Светом Ђорђу, кога муслимани признају. Међутим, девојчин отац био је уверен у снагу крста. Доживео је чудо. Моја ћерка је изгубила све знакове болести, а лекари нису веровали својим очима, гледајући резултате тестова.
Неколико дана након чудесног оздрављења, бивши хоџа донео је одлуку. Рекао је својој жени да ће постати хришћанин. Она се у почетку успротивила томе, размишљајући о прогону којим ће због тога бити изложена њихова породица. Рекла је: "убиће нас." Али хоџа је чврсто стајао на изабраном путу. Најавио јој је да ће заувек напустити Египат: "крстићемо се у хришћанство и од сада ћемо живети у другој земљи." Тако је и урадио. Ипак, вест о његовом уласку у Христову Цркву раширила се увелико, како у граду где је служио, тако и међу муслиманским свештенством. Сада бивши хоџа, хришћански обраћеник, студира православну теологију.
Извор: logoslovo.ru