Скоро сви људи се налазе у извесном стању заблуде која проистиче из њиховог самоуверења. Ми смо врло склони заблуди, будући да свака самообмана ласка нашем самоосећању, частољубљу и гордости.

Кушач се ослања на стање самообмане и тражи да нас завара. Он усталасава наше страсти, распаљује славољубље и похлепу и покушава да нас покрене на њихово задовољење.

Заблуда делује прво на наш разум. Прихваћена без противљења, она изопачује ток мисли и покрете срца, узима целог човека под своје и распрострањује се на сву нашу делатност.

Прелест прети свакоме ко се труди да стекне врлине, а нарочито највишу међу њима - молитву. Јер, демон примењује сваку лукавост како би ревнитеље ухватио у своје мреже.

Плен прелести најчешће постају молитвеници који у самоуверењу жуде да брзо постигну више степене молитве. Уместо да се држе смирења пред Богом и да се труде у вршењу Његових заповести, они употребом спољње технике молитве стреме ка духовним доживљајима. Међутим, једино будна пажња, срдачно покајање и смирење чине праву основу и циљ молитве.