Како сви желимо да добијемо бар неку утеху у овом тешком времену. Надам се да ће лудило које се данас дешава у нашој земљи и широм света ускоро престати, иако, нажалост, немамо разлога да тако мислимо. Све указује на супротно. Ово лудило, и патња повезана са њим, постепено ће обухватити цео свет.
Шта да радимо? Да се препустимо очају? Ни у ком случају! Када бисмо имали веру коју су имали светитељи, схватили бисмо да нам је Бог сада близу као никада раније. У Јеванђељу читамо да су апостоли, видевши велики метеж на мору, пали у малодушност. Појурили су да пробуде Христа, вичући Му: „Господе! Избави нас, изгибосмо!“ А шта им је Господ рекао? Ох, како сте добри што сте ме пробудили? Не, Он их је прекорио због недостатка вере и кукавичлука: Зашто сте страшљиви, маловерни?
Апостол Павле директно каже да смо спасени од вечне смрти, „помирили смо се са Богом смрћу Сина Његовог“. Ово је најважнија и једина неопходна утеха!
Свет у коме живимо данас гори од ватре мржње, бола и патње. Чини нам се да Бог спава и не примећује шта се дешава на Земљи. Али не! Бог не спава! Само нам се чини да Њему није стало до нас. У ствари, Он лечи наше душе. Све што нам је било мило, за шта је била везана наша душа и срце, топи се као восак од ратног огња пред нашим очима.
Оно у шта смо веровали цео живот, показало се као непоуздано уточиште. Разумели смо ово у теорији, али сада видимо како то изгледа у стварности. Нама блиски и драги људи исто су луталице и ванземаљци на овом свету као и ми сами.
"Немој се ужаснути". „Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења!“, можемо поновити речи светог апостола Павла. Ово је време када се испитују наша вера, нада и љубав. Свако мора проћи кроз капије смрти пре него што уђе у вечни живот. И било би добро када би наша душа, пре него што крене на пут кроз долину смрти, била очишћена у ватри искушења од свега што јој не даје прилику да уђе у слатки рај.
митрополит запорошки и мелитопољски Лука