„Збогом“ - реч која никада није изговорена на Небу

Да ли смрт представља потпуни крај односа између мужа и жене, ако су се заиста волели? Чак и на небу, зар не би били поново заједно? Према Светом Јовану Златоустом - једном од најпоштованијих светитеља у Православној Цркви - нема чега да се плашите. Када је љубав између мужа и жене истинита и трајна, чак ни смрт је не може зауставити.

26.07.2024. Аутор:: Пријатељ Божији 1

„Да не живиш са њим заједно пет година, као овде, нити 20 или 100, ни хиљаду или дупло већи број, него у безграничне и бесконачне векове…“

Исус је рекао да се о васкрсењу људи неће „женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу“ (Мт 22.30),  а неки су то протумачили да значи да се земаљски брачни однос потпуно раскида када уђемо у рај. Ипак, у овом истом одломку, Исус каже да ће људи бити „као анђели Божји“.

Иако рађање деце као примарна сврха брака више не важи на Небу, одговор нашег Господа ни на који начин не спречава да пријатељство брака и даље траје. А ако је то случај, оно више не опстаје у свом палом и мањкавом облику; сада је као код анђела. Анђели на небу имају пријатељство - духовну љубав и присност једни према другима које је засновано на присуству Божијем - које ми људи на Земљи не можемо да схватимо. И то је бескрајно. „Збогом“ је реч која никада није изговорена на Небу.

И сам Свети Јован Златоуст описује како може изгледати оваква небеска веза. У свом писму младој удовици , он нуди велику наду и охрабрење жени која тугује због свог преминулог мужа:

„Сила љубави је таква да она обухвата, сабира и сједињује не само оне који су уз нас, у нашој близини и које видимо, него и оне који су од нас далеко; нити дуготрајност времена, нити велико растојање, нити било шта томе слично, не може да пресече и да прекине душевну блискост.“

У поуци младој удовици Свети Јован Златоуст каже: „Ако пак желиш да га видиш и лицем к лицу (а поуздано знам да то желиш), онда сачувај  своју постељу неприступачном за другог човека, потруди се да се с њим изједначиш по животу, и ти ћеш коначно отићи одавде да би била у истом збору са њим, а онда више нећете живети заједно пет година, као овде, нити двадесет или сто, ни хиљаду или две хиљаде, ни десет хиљада или неколико десетина хиљада година, него у безграничне и бесконачне векове.“

Свети Јован каже да ће у васкрсењу њен муж бити славнији него што она може да замисли:

„Уколико будеш хтела да живиш онако како је он живео. Тада ћеш га опет видети, али не у оној телесној лепоти са којом је умро, него у неком новом сјају, много блиставијим од сунчевих луча. Ма какву узвишеност да достигне, садашње тело је пропадљиво; међутим, тела оних који су угодили Богу обући ће се у славу каква се овим очима не може ни гледати.“

Неке њене знаке и нејасне трагове Бог нам је показао како у Старом, тако и у Новом Завету. У Старом Завету је Мојсијево лице блистало таквом славом да Израиљци нису могли ни да гледају у њега, док је у Новом Завету, далеко снажније од Мојсијевог, заблистало Христово лице.

Свети Јован наставља удовици своју беседу, подстичући је да стрпљиво очекује небески сусрет:

Реци ми: ако би ти неко обећао да ће твог мужа учинити царем читаве земље и да је из тог разлога заповедио да се растане са тобом на двадесет година, а онда обећао и да ће ти га након тога вратити, са круном и у пурпурној одежди, а да ће и тебе учинити учесницом у његовој слави, зар ти не би спокојно и са потребном разборитошћу поднела такав растанак? Зар се не би обрадовала таквом дару и сматрала га врло пожељним?

Поднеси тај растанак и сада, али не због земаљског царства, него ради небеског, не зато да би поново видела мужа у златној одежди, него у бесмртности и слави каква је својствена небожитељима.

Ако сматраш да је дуготрајност растанка неподношљива, он ће ти се, вероватно, понекад јављати у сновима, разговарати са тобом као и раније и показиваће ти своје лице за којим толико чезнеш.

Нека ти то буде утеха уместо писама или, боље речено, чак и разговетнија од писама. Тамо се виде само слова, а овде ћеш моћи да видиш и лик, и кротки осмех, и телесни став, и корачање, моћи ћеш да чујеш звук и да препознаш најмилији глас.

Због свега тога, остави сузе и јецаје, потруди се да живиш онако како је он живео или још и боље од њега да би се, изједначивши се с њим у врлини, настанила у исту скинију и поново сјединила са њим у бесконачне векове, не оваквом брачном везом, него далеко савршенијом, јер је овај брак само савез тела, а тај ће бити сједињење душе са душом, далеко присније, угодније и боље.

Речи светог Јована Златоустог заиста су утеха брачним паровима који свој живот живе у верности и међусобној љубави.

о. Џозеф Глисон
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: russian-faith.com



Komentari (1)

29.03.2022.

Стефана

Како је ово само дивно! Слава Богу за све :). А, шта ће бити са нама које нико није волио, који су сами :(?

Коментариши


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.