Христос је својим ученицима рекао: "Ево вас шаљем као овце међу вукове!" Бити човек у сваком времену, у сваком друштву, је изузетно тешко. Свако ће гледати да вас искористи, да вас исмеје, да вам подметне ногу... И сами сте се сигурно уверили у то.

Е, сад, Христос нас не шаље међу вукове да би нас растргли, већ да би вуцима својом вером, својим поступцима показали шта значи бити овца Христова. Да понекад вука преобрати како би схватио да оно што ради није добро, да се покаје и поклони Христовом стаду.

Али, постоји и опасност да се овца, немајући довољно вере, а имајући у виду чињеницу да се међу вуковима опстаје само ако си и сам вук, полакоми и крене за вуковима. Да папке претвори у канџе, научи да урла и постане вук.

"Будите мудри као змија, а безазлени као голубови!"

Змија је мудра јер чува главу. Иако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је јер избегава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте. Дакле: ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али је он хладан. А доброта је топла, али слепа.

Е, успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина. Иначе, ум без доброте прелази у злоћу а доброта без ума у глупост. Ми страдамо зато што идемо тим Христовим путем. Мислим да нам још увек фали равнотежа између ова два принципа.

Често смо се понашали као голубови, не схватајуђи да живимо у времену у коме има много више змија него голубова.