Подгорица – Годинама се из наставних програма за основне и средње школе у Црној Гори избацују знаменити српски писци, а на њихова места постављени су домицилни ствараоци, делом из Дукљанске академије, Матице црногорске или црногорског ПЕН центра.
Случајевима протеривања писаца који су се у Црној Гори изјаснили као Срби, и оних из Србије, бави се никшићки професор Веселин Матовић који је 2004. са још 26 колега остао без посла противећи се насиљу над именом српског језика у Црној Гори, односно његовом преименовању у црногорски.
„Све је урађено темељно, од првог разреда основне до четвртог гимназије”, каже Матовић за „Политику“, „иако се тврдило да је при састављању листа критеријум био квалитет писаца и књижевних дела а не национални“.
„Министарство просвете Црне Горе је покушало да под етикетом некакве национално неутралне књижевности прокријумчари у школске учионице локалшовинистичку, културоцидну и страначку петљавину, назвавши је програмом за наставу књижевности у црногорском образовном систему.“
Од укупног броја књижевних дела аутора са бившег југословенског простора, више од половине припало је ауторима рођеним у Црној Гори. Међу њима се налазе десетине локалних писаца, непознатих како широј јавности тако и књижевној критици.
„Заобиђени су или маргинализовани многи велики српски књижевници, како из старије тако и из савремене књижевности”, каже Матовић. „Нема ниједног савременог ствараоца из Црне Горе који себе види у контексту српске књижевности и који ствара на српском језику.“
У односу на програм за српски језик до 2004, у гимназијама и средњим стручним школама из првог разреда су избачени Св. Сава (Житије Св. Симеона), Теодосије (Житије Св. Саве), Јефимија (Похвала кнезу Лазару), Стефан Лазаревић (Слово љубве), Константин Филозоф (Житије деспота Стефана Лазаревића), све до Доситеја Обрадовића.
Избачене су и епске народне песме: „Женидба краља Вукашина“, „Косовка девојка“, „Марко Краљевић укида свадбарину“, „Деоба Јакшића“, „Ропство Јанковић Стојана“ и „Хасанагиница“.
Најурени су Јован Јовановић Змај, краљ Никола Први Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Алекса Шантић и Бранко Радичевић.
Из уџбеника су нестали Оскар Давичо, Александар Вучо, Десанка Максимовић, Скендер Куленовић, Михаило Лалић, Добриша Цесарић, Јован. Ст. Поповић, Миодраг Павловић, Мира Алечковић, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Милорад Павић, Љубомир Симовић и Ранко Јововић.
О сечи српских писаца песник Ранко Јововић каже: „Захваљујући Веселину Матовићу, из мрака је изашла сва беда посрнулог морала оних који протерују Светога Саву, Теодосија, Змаја и остале. Ово је доба лајања на српски језик.“
Песник Момир Војводић језгровито констатује: „Мало људство мрзи великане”.
„То су они прозуни и пјевуни за које нико није чуо преко Таре, ни даље од Мојковца, који без иједне добре странице прозе или стиха добијају националне пензије, брукајући Црну Гору.”
Један од ретких аналитичара обесправљивања српских писаца и њихових дела, писац и новинар Рајо Војиновић оцењује да је избацивање српских књижевних стваралаца и њихових дела из школских програма „још један у мору необоривих доказа да државна власт врши насилну асимилацију Срба у националне Црногорце”.
„Црногорска држава нема цивилизацијску моћ да процес формирања и еманципације црногорске нације у односу на Србе учини природним процесом, па се служи насиљем.”
Извор: хттп://www.политика.рс/рубрике/регион/И-Свети-Сава-избацен-из-удзбеника-у-Црној-Гори.ср.хтмл