Да би магија имала дејство, човек претходно треба да да ђаволу права над собом. То значи да му је дао озбиљан повод, а потом није прибегао покајању и исповести. Ако на некога ко се исповеда и лопатом бациш чини, оне неће деловати. Јер када се човек исповеда и има чисто срце, маг нема могућности да сарађује са ђаволом, да би тако наштетио човеку.

Једанпут ми дође у келију неки човек средњих година. Чим сам га угледао издалека, схватио сам да је под демонским утицајем. "Дошао сам да ми помогнеш", рече ми. "Помоли се за мене, јер већ дуже време имам страшну главобољу, а лекари нису ништа нашли." "Поседнут си демоном", рекох му, "јер си дао права ђаволу." "Нисам ништа урадио", на то ће он. "Ниси ништа урадио?" упитах га. "А да ниси преварио једну девојку? Е, она је због тога отишла код мага, па су навели на тебе чини. Иди и затражи опроштај од девојке, потом се исповеди, нека ти прочитају и егзорцизме, и оздравићеш. А ако не увидиш своју грешку и не покајеш се, могу да се скупе и сви духовници овог света да се моле, али демон неће изаћи." Када ми дођу такви људи, са толиком бестидношћу, говорим им отворено. Треба их продрмусати да би се мало расвестили.

Неки други човек ми је испричао како је његова жена поседнута демоном. Стално прави лом по кући. Устаје ноћу, буди укућане, преврће све наглавачке. "Да ли се ти исповедаш?" упитах га. "Не", каже ми. "Сигурно сте нечим дали права ђаволу", на то ћу ја. "Није до свега овога дошло тек тако." Касније сам сазнао да је ишао код неког хоџе, који му је дао нешто да покропи тиме своју кућу - "за срећу", да би му посао ишао добро - а он томе није придавао никакав значај. И после је ђаво почео да му вршља по кући.