Како сам осећала незадовољство и празнину мислила сам да је у питању посао, па сам пожелела промену, и у том тренутку се у мом животу појавила особа Н.Н. са неким идејама али без новца. Видевши у томе могућност да се извучем из посла којим сам се бавила (трговачки путник-комерцијала), а и да помогнем особи Н.Н. да успе у томе што ради, поднесем захтев за дозвољен минус у банци који је одобрен у висини плате, и скоро целу плату (између осталог и новац који је одвојен за режијске трошкове) ја позајмим тој особи, уз договор са њом и још једном особом, да ми се за месец дана то врати.

По нашим тадашњим договорима учинило ми се да је то је све било могуће и да ће све бити уреду, али се испоставило да је то уствари била једна велика грешка.  Од тог тренутка - што би народ рекао, кола су кренула низ брдо! На послу почели проблеми, продату робу у висини од преко три милиона динара нисам могла да наплатим (а правило у фирми је да све што комерцијалиста не наплати, одбија му се од плате). То је значило да радим један дужи период без надокнаде! Власница стана у ком сам становала долази и обавештава ме да јој се млађи син оженио и да морам у року од месец дана да напустим стан, јер они немају где да живе! То је значило да треба да исплатим све заостале режијске трошкове, да окречим стан, да нађем нови и по правилу за њега дам бар 3 до 6 месечних кирија унапред, а на плату не смем ни да помислим, а камо ли да питам!

Покушавам да се снађем за новац, али како то обично бива, нико нема, нити може да ми помогне! Родитељи немају одакле, па не смем ни да их питам, иако би се вероватно снашли, али не! Могу ја то сама, па ја сам самостална и на крају крајева одвојила сам се од њих! Време је пролазило, нови стан нисам тражила јер немам чиме да га платим, али очекивала сам повратак позајмљених пара, па ћу онда лако за стан и трошкове. Кад имаш паре, лако ћеш наћи и нови стан! Ни сањала нисам да тај новац никада нећу видети! Управо то се десило - ћорсокак! Особа Н.Н. се није јављала, а када сам успела да дођем до ње, једино што је говорила је: “Ја немам никакве паре и ти то мени ниси позајмила него поклонила“! Као да ме неко ударио маљем у главу, све се вртело око мене! Падала сам у искушење да нађем неког да ту особу премлати, али Богу хвала, нисам! Једна другарица ме примила у свој „стан“ од 20 квадрата, у ком није било места за једну а камоли за две особе, једна соба и купатило (до краја живота ћу јој бити захвална на томе).

Упала сам у очај, за мене је то била безизлазна ситуација, било ми је јако лоше и психички и физички! Где год се окренеш - затворена врата. Престала сам да излазим из тог стана, на терен и на посао више нисам могла, све сам одрађивала телефоном! Најгоре помисли су ми пролазиле кроз главу!

Тада се некако се у мојим рукама нашла књига коју сам добила од једне другарице, и да бих побегла од свега и вероватно и од саме себе, почела сам да је читам! Књига се звала „Свети Нектарије Егински, Земаљски Анђео - Небески Човек“. Од тренутка кад сам је узела у руке, нисам више могла да је оставим, сузе нисам могла да зауставим, читајући је, преживљавала сам сваки тренутак живота Светог Нектарија. Нисам јела, нисам пила, само сам је читала, плакала и вероватно од психофизичке исцрпљености, мнгог спавала.

Будила сам се са чврсто стегнутом књигом на грудима, и присећајући се онога што сам прочитала, поново плакала и плакала. Тада сам почела да молим Светог Нектарија да ми помогне, јер ја више немам начин да се ишчупам из ове ситуације, и не знам како да живим даље! Настављала сам да је читам, да плачем и да га молим да и мени помогне! Та два дана док сам читала књигу, нисам се јављала на телефон, нисам имала снаге ни за шта, сем да погледам ко зове и смањим звоно како га не бих чула! Пар сати по завршетку читања књиге, поново је зазвонио телефон. Био је то власник фирме у којој сам радила. Морала сам да се јавим, мислећи да је сада већ све готово и да зове да види како ћу да отплатим то што нисам наплатила. Јавила сам се. Са друге стране чула сам весео глас власника фирме, који ме пита како сам успела да наплатим, шта се десило, то је чудо, говорио ми је он!

И ја сам схватила да се догодило чудо, али ЧУДО СВЕТОГ НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ. Он ми је помогао! Истог тренутка сам то знала! Власник ме звао да ме то пита и да ми каже да ће ми пустити плату на текући рачун и почео је да прича о послу. Али ја га више нисам чула, рекла сам му само да сам код купца и да ћу га позвати касније! Опет нисам могла да зауставим сузе, помешала се радост, срећа, захвалност и туга и све! Тада сам схватила да је онда, када сам остала сама, потпуно сама у јако тешкој ситуацији, једино Господ био ту и његов угодник СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ! Као да је спала тама и мрак са мојих очију и постала сам свесна да једину помоћ, једину наду, једину радост, једину љубав човек може наћи у Цркви Божијој, у Богу и његовим светитељима!

Тада сам почела да поново идем у Цркву (ишла сам као дете када ме бака водила, учила да постим и да се причешћујем) у коју дуго дуго нисам ишла! Све се јако брзо решило, нашла сам убрзо нови стан, вратила дугове, исплатила минус у банци и почела коначно нормално да живим! Такав је живот уз Бога! Обећала сам тада Светом Нектарију да ћу свима и увек причати како ми је помогао, како ме је увео у Свету Цркву и омогућио да спашавам своју душу, и ако Бог да, да ћу некада отићи на Егину да се поклоним његовим Светим моштима!

Од тога дана више не осећам ону празнину коју сам осећала када сам имала сву овоземаљску славу, тј. све оно што, нажалост, данашњи млади људи желе - новац, успех и моћ. Свети Нектарије Егински је велики, велики светитељ за мене и знам, да за све за што му се човек из срца помоли и завапи, да ће помоћи и услишити, да је увек ту близу и бди над нама, чека да му завапимо! Сaмо Господ зна колико је људи, као и мене, спасао очаја, туге, болести и чак и смрти, и колико их је привео Цркви Божијој!

Свети Нектарије Егински, моли Бога за нас грешне!

Сестра у Христу, Јелена