Присилне мисли - то су мисли преко којих нам долазе лажне идеје, које покушавају да загосподаре нама. Свакога дана, наша свест бива подвргнута њиховим активним нападима. То нас омета да трезвено сагледамо ситуацију, да правимо планове и да верујемо у њихово остварење; због тих мисли нам је тешко да се усредсредимо и да нађемо алтернативу за превазилажење проблема, те мисли изнурују, а често доводе и до очајања, које за последицу има појаву мисли о самоубиству.

Ево неких мисли које доводе до жеље да човек оконча са собом:

-Свет је ужасан, пун зла, веома је мало добрих људи
-Нико те не воли
-Твој положај је безизлазан
-Страшно је живети
-Нећеш успети да постигнеш у животу оно што си хтео...
-Никада нећеш бити срећан...
-Самоубиство је једини излаз
-Заврши са собом, сјединићеш се са вољеним човеком, који је већ ТАМО. И томе слично.

Оне продиру у нашу свест. Не пуштају нас ни на један секунд. Терају нас да патимо у много већој мери него што то изискују сами догађаји који су изазвали кризу. Постоји низ психичких обољења (депресија органског порекла, шизофренија и др) у којима, у комплексу симптома, присуствују и присилне мисли. Код таквих обољења је терапија лековима једина помоћ. У том случају, неопходно је обратити се лекару - психијатру, за одређивање терапије. Међутим, већина људи који страдају од присилних мисли, приликом преживљавања душевне кризе, немају психопатолошке поремећаје.

Са научног гледишта, присилне мисли су - непрестано понављање непожељних фантазија и тежњи, сумњи, жеља, сећања, страхова, дела, идеја итд, од којих је немогуће избавити се напором воље. Реални проблем у тим мислима се преувеличава, увеличава, изврће.

Делотворно средство борбе са присилним мислима код психички здравог човека постоји. Прихватите постојање присилних мисли и неопходност избављења од њих! Прихватите да те мисли нису ваше, да су оне последица спољашњих напада нечистих сила на вас. Све док будете сматрали присилне мисли својима, нећете моћи да урадите ништа да им се супротставите и да предузмете мере за њихову неутрализацију.

Преузмите одговорност за себе. Желим да напоменем да, када примамо присилне мисли споља и када, под њиховим утицајем, вршимо одређене поступке, тада и сносимо одговорност за те поступке и њихове последице. Преусмерите пажњу! Боље је преусмерити пажњу на друге ствари које помажу да се ефикасно изборите са тим наметљивим мислима. Пажњу можете преусмерити на помоћ људима, стваралачку делатност, друштвену делатност, рад у домаћинству. Наши преци су сматрали да је за одагнавање присилних мисли врло ефикасно бавити се корисним физичким радом.

Немојте се бавити негативним аутосугестијама, понављајући у себи те мисли! Свима је добро позната моћ аутосугестије. Она некада може помоћи у веома тешким случајевима. Њоме се могу смањити болови, лечити психосоматска обољења, значајно побољшати психолошко стање. Захваљујући својој једноставности, користи се у психотерапији још од давнина. На жалост, често се може видети аутосугестија и са негативним мислима. Човек, који је упао у кризну ситуацију, у себи и наглас непрестано несвесно изговара тврдње које не само да му не помажу да изађе из кризе, већ и погоршавају стање.

Измените тврдњу у директно супротну и често је понављајте, по много пута. На пример, ако стално мислите и говорите да је разводом завршен ваш живот, онда по сто пута пажљиво и јасно изговарајте да се живот наставља и да ће сваким даном бити све боље и боље. И реално ћете осетити дејство овога, и то веома брзо. При састављању позитивних тврдњи, избегавајте негације. Не: Нећу у будућности бити усамљена, већ: Ја ћу у будућности ипак бити са вољеним човеком. Веома је важно да правилно формулишете ту тврдњу. Немојте састављати тврдње за оно што није достижно, нити етично. Не треба сачињавати и користити оне мисли које подстичу гордост.

Присилне мисли имају једну особину: што им се више супротстављаш, оне те са већом снагом нападају. У психологији је описан феномен Белог мајмуна, који доказује тешкоће борбе са спољашњим утицајем унутар свести. Суштина феномена је: када један човек говори другоме: Немој мислити о белом мајмуну, управо о белом мајмуну ће он и почети да мисли. Активна борба са присилним мислима доводи до таквог истог резултата. Што више себи говориш да ћеш се изборити, тим мање то успеваш. Не треба ступати са тим мислима у борбу, већ просто преусмерити своју пажњу са њих на нешто друго, пријатније. Чим преусмеримо своју пажњу и игноришемо присилне мисли, оне на неко време губе своју силу.

Најснажније оружје против присилних мисли је – молитва. У то може да се увери свако, и то веома брзо. За то уопште не мораш да будеш монах. Ако је суштина присилних мисли: ропот, гордост, одсуство жеље да се прихвате околности у којима смо се нашли, онда суштина молитве треба да буде смирење: Нека буде воља Божија! Ако је суштина присилних мисли - униније, очајање (а то је неизбежна последица гордости и роптања), ту помаже захвална молитва: Слава Богу за све! Ако нас мучи сећање на неког човека, једноставно се помолимо за њега: Господе, благослови га! Зашто нам та молитва помаже? Зато што ће од ваше молитве за њега тај човек имати корист, а како зли духови не желе добро никоме, видевши да се од њиховог делања рађа добро, они ће престати да вас муче сећањима у вези са тим човеком. Неопходно је молити се непрекидно, до победе, све док надолажење тих помисли не престане и док у души не завлада спокој и радост.

Тајне Цркве. Пре свега, то је, наравно, исповест. Управо на исповести, скрушено се кајући за грехе, спирамо са себе сву накупљену прљавштину, укључујући и присилне мисли. Исповедајући се, чинимо две веома корисне ствари за нашу душу. Прво, преузимамо одговорност за своје стање и говоримо и себи и Богу да ћемо се потрудити да га изменимо. Друго, ми зло називамо правим именом, а зли духови више од свега не воле разоткривање – они воле да делују прикривено.

Најмоћнији начин у борби за нашу душу је Причешће. Причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, ми задобијамо благодатну силу да се боримо са злом у себи. ''Најсветије Тело Христово, када се достојно прима, за оне који се боре постаје оружје, за оне који су се удаљили од Бога – повратак, немоћне ојачава, здраве весели, болести лечи, здравље чува, захваљујући њему лакше се поправљамо, у напорима и жалостима постајемо трпељивији, у љубави – пламенији, у знању – префињенији, у послушању – спремнији, за деловање благодати – пријемчивији'', говори св. Григорије Богослов...

Михаил Хасмински, православни кризни психолог
Извор: saborna-crkva.com