„Схватите шта је воља Господња“ (Еф. 5:17).

Зашто је ово важно? Суштина духовног живота може се дефинисати као усклађивање наше воље са вољом Божјом. Наша воља је поражена грехом и потребно јој је исцељење. Када се управљамо искључиво сопственим жељама и уверењима, не примећујући да нас она воде у грех, можемо постати оруђе демона и удаљити се од воље Божије. Али чак и без њих, наша воља сама по себи нас неће извући из греха и неће довести до светости. За спасење човек треба да се научи да своју деструктивну самовољу потчини вољи Божијој, што представља чин вере, којом човек признаје да више верује Богу него себи и поверава Му се. Као што је рекао Свети Јефрем Сирин, „човек напредује по мери одсецања и смиравања своје воље. И што се тврдоглавије држи своје воље, то више себи наноси штету“.

Сетимо се како се Господ Исус Христос молио: „Али не моја воља него Твоја да буде.“ (Лука 22:42). Ако је Он, будући безгрешан и савршен, говорио на овај начин, зар ми, грешни и несавршени, не морамо утолико више да градимо живот по овом принципу? Да, лако је рећи, али тешко је то учинити. Гордом човеку тешко је да се одрекне уверења: „Ја најбоље знам“, „Моје мишљење или жеља су најважнији“.

Тако се догађа да чак и хришћани који иду у цркву свесно не желе да знају вољу Божију, говорећи: „Шта ако то не желим да учиним?“. Па, добро, ако се испостави да је тако - овде је место за подвиг, овде је прилика да победите себе, да покажете поверење и љубав према Христу, а без овога, како се можете назвати хришћанином?

Апостол Павле говори: „...не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија“ (Еф. 5:17). Он овим такође каже да треба да откријемо шта је воља Божија не само да би смо је познали, већ да би смо је испунили.

Многи људи питају: како сазнати вољу Божју? Пре свега у Писму. Ово је први извор за нас. Ко занемарује Свето писмо, не зна вољу Божију. Али, дешава се и да човек који је упознат са Светим писмом, у одређеној ситуацији не може сам да зна која је воља Божија. Овде ће помоћи други извор - духовни разговор са свештеником. Када на исповести или у духовном разговору изнесете важно питање, молите се Богу да вас просветли и помогне вам да кроз савет свештеника разлучите шта је добро и Богу угодно.

Шта ако немате прилику да скоро разговарате са свештеником? Свети Николај Јапански је у таквим случајевима саветовао да се од срца молимо Богу за дисциплину и да следимо прву мисао која долази после молитве. Али, наравно, ово делује само када човек искрено тражи да упозна вољу Божију да би је следио. Ако се човек моли лукаво, па каже, „ако се воља Божја слаже са мојом, испунићу је, али ако не, онда нећу“ - онда таква молитва није достојна Божјег одговора.

Најважније нам је да знамо шта је воља Божија, да се трудимо да је са спремношћу прихватимо, а онда ће нас сам Бог просветлити и указати начин како да је испунимо. Он је увек ту и увек је спреман да нам у томе помогне. Дакле, како је саветовао свети Серафим Вирицки, „ми ћемо тражити помоћ од Бога... Не онако како ја желим, већ како Бог хоће“.

јереј Георгиј Максимов
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Светлана Розанова
Извор: dzen.ru