Чуда су могућа и дешавају се пред ликом Белог Анђела. У то се уверила једна Италијанка која је пре неколико година сатима плакала поред фреске Белог Анђела у манастиру Милешева код Пријепоља.

Априла 1999. године, један НАТО авион нашао се на небу изнад манастира Милешева. Пилотирала је Италијанка Валерија, која је имала задатак да  и разнесе светињу са мноштвом верника и монаха у њој, јер је НАТО имао информације да се унутра крију војници.

У моменту када се спремала да испали ракете на манастир, Валерији се пред очима указао Бели анђео, исти онај са фреске која се налази у тој светињи, са поруком да то никако не чини.

Валерија је послушала и пројектили намењени манастиру испаљени су шест - седам километара даље, у Милешевском долу. Италијанка је после неколико година, сасвим случајно гледајући слике на интернету, открила да Бели анђео, који се њој указао током лета заиста постоји, и то баш у манастиру који је требало да уништи.

Одмах је спаковала кофере и допутовала у Србију, запутила се право у Милешеву, дуго се молила и плакала пред фреском Белог Анђела, а онда је цео сплет невероватних околности испричала свештенику Милешеве и верном народу који се тада затекао на лицу места, а касније и људима на Златибору код којих је одсела.

У манастир је наставила да се враћа и до данашњег дана...

Тадашњи владика милешевски Филарет, који је баш 1999. стигао у Милешеву, потврдио је ову на први поглед нереалну и готово филмску причу. Он нам је открио и да је Италијанка, како би испунила своје грехе, много пута давала и велике прилоге манастиру.

Филарет сведочи да Валерија није била једина која је после бомбардовања долазила у Милешеву да се покаје и замоли Бога за опроштај.

- Покајала се што је уопште учествовала у једном таквом злочину какав је био НАТО бомбардовање, њој је Бели анђео отворио очи, спречио је да не учини још веће зло, да не уништи светињу стару вековима, да не убије монахе и свештенике... Појавио јој се пред очима у кључном моменту, зауставио бомбе.

Када је Валерија касније на интернету нашла слику фреске Белог Анђела, одмах је допутовала. Тада нисам био ту, али рекли су ми да је сатима наглас плакала и молила се Богу, тражећи опроштај. Наставила је редовно да долази, давала је добротворне прилоге више пута и за манастир и за конаке, исповедала своје грехе. Уместо на светињу, бомбе су бачене на Милешевски дол. Као тадашњи владика, сећам се да сам звао стручне службе да дођу и очисте тај терен и они су то брзо урадили - прича Филарет.

О чудотворним моћима фреске Белог Анђела, преко које је у 16. веку била насликана друга, а онда се после 400 година приликом рестаурирања манастира Анђео опет указао, каже, сувишно је и говорити.

- Долазили су и неки француски официри, сећам се, и неки Американци, и тадашњи амбасадори земаља који су нас бомбардовале. Стајали су и они пред фреском Белог анђела и кајали се. Пред том фреском дешавало се много чуда, исцељења, ја сам лично сведочио многобројним.... - испричао је владика.

Извор: espreso.co.rs