У Саборној цркви у Београду уз државне и војне почасти јуче је обележена 153. годишњица смрти Милоша Обреновића, вође Другог српског устанка и утемељитеља династије Обреновић.
Помен кнезу Милошу служио је викар патријарха Српске православне цркве Јован Ћулибрк из саслужење свештеника Саборне цркве.
Ловорове венце на гробницу у којој почива кнез Милош положили су представници Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Кнез Милош Велики, који је владао од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године, био је један од најзначајнијих нововековних српских владара. За предводника Другог српског устанка изабран је на Цвети, 23. априла 1815. године, у Такову крај Горњег Милановца.
Владавина кнеза Милоша Великог обележило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског Царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима.
Био је велики противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији.
Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав унутрашњеполитичка криза у Србији почела је да се захуктава да би кулминирала 1838. године проглашењем такозваног Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша до које је дошло 1839. године.
Након свргавања кнеза Александра (Карађорђевића), кнез Милош се по други пут нашао на српском престолу и то од 1858. до своје смрти 26. септембра 1860. године.