Ко искључиво живи за самог себе, и ни о ком другом не води бригу, тај је сувишан, тај није човек него изрод људског рода. "А шта ће бити", кажеш, "ако своје оставим, а о туђем будем водио бригу?" Не, није могуће да онај који води бригу о другима у исти мах не води бригу и о себи.

Онај који води бригу о благостању других, никога неће ожалостити, са свима ће састрадавати, свима ће помагати онолико колико може, ни од кога ништа неће одузимати, неће присвајати себи туђе, ни красти, ни лажно сведочити, уздржаваће се од сваког порока, чуваће сваку врлину, молиће се за непријатеље, добро ће чинити онима који му раде о глави, ни са ким се неће свађати, ни о коме неће злу рач изговарати макар сам слушао небројена хулења, него ће рећи заједно с апостолом: Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим? (2 Кор. 11, 29). Ако пак будеш тражио само своје, онда се уопште нећеш бринути о туђем.

Убедивши се, тако, да нам нема спасења ако не будемо водили бригу о општој користи, и гледајући оног слугу који је закопао свој талант, изаберимо онај бољи пут да бисмо добили живот вечни, којег да сви будемо удостојени по благодати и човекољубљу Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове векова. Амин.

Беседа 77. светог Јована Златоустог на Јеванђеље по Матеју.