Личности Исуса Христа у историји човечанства посвећено је више пажње него било ком другом човеку. Ниједан владар, мислилац или уметник није био толико вољен, проучаван, обожаван, али ни оспораван и нападaн као Он. Свака реч коју је изговорио небројено пута је анализирана, понављана, тумачена и примењивана – више него речи свих историчара, научника и филозофа заједно.

А Исус Христос је живео пре више од две хиљаде година! Ипак, од Његовог живота на овој земљи није прошао ни један једини минут у времену, а да хиљаде људи широм света нису размишљали о Његовим речима и Његовом учењу.

Замислите – говоримо о човеку који је живео у малој, готово незнатној земљи, у неупадљивом градићу, а Његово рођење је поделило време само по себи: на време пре Њега (Б.Ц. – Before Christ, пре Христа) и време после Његовог рођења (Anno Domini – година Господња). Сваки пут кад упишете неки датум, ви несвесно исписујете годину од Његовог рођења.

Исус Христос никада није написао ниједну књигу, а данас би се милиони књига написаних о Њему могли сместити у читаве библиотеке. Није насликао ниједну слику, а највећа дела светске уметности, најузвишеније иконе, симфоније и романи створени су под Његовим утицајем. Он никада није формирао војску, али милиони људи су страдали и умирали за Његово име. Није путовао далеко од земље у којој је рођен, а Његово сведочанство је обишло читав свет.

Имао је само шачицу следбеника, једноставних људи, али данас око трећина човечанства носи Његово име – називајући се хришћанима. Његово јавно деловање трајало је свега три године, а већ две хиљаде година после тога милиони људи непрестано узносе славу Његовом имену. Није имао формално образовање, није похађао универзитет ни богословску школу, а данас постоје хиљаде универзитета, богословија и академија заснованих на Његовој науци.

И заиста – нико се не може сматрати образованим ако не зна ко је био Исус Христос.

Христос поставља питање које и данас одјекује

У Јеванђељу по Матеју, у 16. поглављу, читамо како Христос пита Своје ученике:

„Шта говоре људи, ко је Син Човечији?“

Он то питање није поставио као неки несигуран човек који жели да чује шта јавност мисли о њему. Није му било стало до „рејтинга“. Његово питање је било дубље – Он је желео да испита срце оних који Га прате.

Ученици су одговорили: „Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, трећи да си Јеремија или један од пророка.“

А Он их упита: „А ви шта велите – ко сам ја?“

И тада Петар, надахнут Духом Светим, изговори речи које остају до краја времена:

„Ти си Христос, Син Бога живога.“

Ово питање Христос поставља и данас сваком човеку појединачно. Поставља га мени, теби, свакоме ко живи и дише на овој земљи: „А ти, ко сам Ја за тебе?“

Од нашег одговора зависи све. Не само смисао живота, већ и вечност која нас чека.

Пет разлога зашто је важно знати ко је Исус Христос

1. После смрти нас чека вечни живот

Овај земаљски живот није све. Све што знамо и што нас окружује – једног дана ће проћи, али наша душа неће. После смрти постоји вечност. Само су два исхода: један у заједници с Богом, у Његовом Небеском Царству, и други – у одвојености од Њега, у тами без љубави.

Бог је човека створио не да би га осудио, већ да би га вечно волео. Постоји у сваком човеку једно празно место, једна дубина срца коју ништа не може испунити осим Њега. Никакав успех, новац, љубав, ни слава не могу заменити оно што је створено да припада Богу.

Али људи су се од почетка окренули себи и својим страстима, и тако се одвојили од Бога. Ниједан човек, колико год био добар, није могао сам ући у Небеско Царство. Зато је Бог послао Свога Сина, Исуса Христа, да плати цену за све нас – да пострада невин, на крсту, и да Својом жртвом отвори врата спасења сваком човеку.

Онај ко верује да је Христос Син Божији и Спаситељ света, и ко се труди да живи по Његовим заповестима, после телесне смрти улази у Небеско Царство. Да није било Христове жртве, ниједна душа не би могла да се спаси.

Нико вас не може волети као што вас воли Бог. Његова љубав је савршена, безусловна и непроменљива. Он вас не може волети мање него што вас воли сада, јер вас је створио управо да би вас волео. Он је видео сваки тренутак вашег живота – и када сте први пут удахнули, и када сте били у утроби мајке. Христос, Син Божији, пострадао је да би опрао наше грехе и вратио нас у заједницу са Оцем.

2. Христос је једини пут ка Оцу

Исус је јасно рекао: „Ја сам пут, истина и живот. Нико не долази Оцу осим кроз Мене.“ (Јн. 14, 6)

Он није рекао: „Ја сам један од путева“, већ да је једини пут. То није позив на надменост, већ сведочење истине. Хришћани не презиру друге народе и вере, али се не смеју стидети сведочанства које је истинито.

Када бисмо имали лек за најтежу болест, зар бисмо ћутали само зато што неко не верује у њега? Тако је и са Христом: Он је лек за смрт, за очајање, за грех. Његове речи нису теорија – оне су живот.

3. Христос нам је обећао изобилан живот

Он није обећао лак живот, без брига и страдања. Напротив, рекао је да ћемо у овом свету имати невоље, али да се не бојимо, јер је Он победио свет.

„Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. “ (Јн. 10, 10).

Христос не уклања све проблеме – Он их преображава. Када Му се човек окрене, добија снагу у слабости, мир у немиру, смисао у страдању. Он није само Бог из књига и храмова, већ живи Присутни који слуша сваку молитву.

Говори Му просто, својим речима, као пријатељу. Замоли Га за помоћ, за мир, за разумевање. Он је обећао да ће бити са нама до свршетка света – и држи то обећање.

4. Христос опрашта грехе

Нема веће радости него кад човек осети да му је опроштено. Нико осим Бога не може опростити грех, јер је грех рана на души, а само Творац душе зна како да је исцели.

Христос је својом смрћу и васкрсењем отворио могућност да свако од нас добије опроштај. Када се човек смири, покаје, и призна пред Богом своју слабост, благодат га прожима и срце му се лакша.

Он не захтева савршенство – тражи искреност. Када прихватимо Христа као Спаситеља, Он узима на Себе тежину наших грехова и дарује нам мир који свет не може дати.

5. Христос је васкрсао из мртвих

Без Васкрсења не би било хришћанства. Васкрсење је темељ наше вере. Христос је био истински човек, али и истински Бог, и зато смрт није могла да Га задржи.

Сишао је у Ад, у мрачне дубине где су биле душе праведника који су умрли пре Њега, и ослободио их. Победио је смрт Својом љубављу и отворио врата живота свима који верују.

Његово Васкрсење није мит – то је искуство које се преноси вековима, које осећају свети, мученици и сви они који у срцу препознају Његово присуство. Зато и ми верујемо да смрт није крај, него пролаз у нови живот.

Закључак

Питање које је Христос поставио апостолима и даље стоји пред сваким човеком:

„А ви, шта велите – ко сам Ја?“ (Мт. 16,15)

На то питање не можемо одговорити само речима. Одговарамо начином на који живимо. Ако је за нас Христос само историјска личност, наш живот ће бити обичан, пролазан и пун страха. Али ако је Он за нас живи Бог, Спаситељ и пријатељ душе, онда све добија смисао – и радост, и бол, и свако јутро.

Наш одговор на ово питање одређује не само квалитет нашег живота, него и вечност која нас чека.

Зато се свако од нас, макар једном у животу, мора тихо и искрено запитати:

Ко је за мене Исус Христос – и да ли Му верујем довољно да Му предам свој живот?

Извор: svetatrojicaroterdam.com