Једно од првих забележених чуда ове врсте догодило се са чувеном иконом Богородице „Подржавање смирених“ која се налази у манастиру Ваведења у Кијеву.

„Подршка скромним“ у Кијеву

Након вишеструког затварања у 20. веку, манастир је коначно отворен 1992. године. Тада је схихомонахиња Теодора поклонила манастиру поменуту икону Богородице из 19. века, која је била смештена у ковчегу за иконе. Чудо се догодило 1993. године, када је игуман Дамјан приметио да су боје на икони потамниле. Када је кутија иконе отворена, рестауратори су видели да се боје на икони нису промениле, већ да је ефекат затамњења проузроковао сребрни отисак на стаклу, тачна копија Богородичиног лика. Тада је одлучено да се стакло са отиском стави у такође у кутију исте иконе, непосредно поред ње.

Многи научници су долазили у манастир и вршили истраживања. Сви су закључили да је отисак органског порекла и да се феномен не може научно објаснити нити вештачки репродуковати.

Одлуком Епархијског савета икона је проглашена чудотворном. Бројни комади накита поред иконе сведоче о захвалности верника због многих чудесних помоћи која су се догодила онима који су се молили пред њом.

„Нерукотворени Спаситељ ” у Ишиму

Још једно чудо догодило се у цркви Покрова Богородице у руском граду Ишиму Тјуменске области. Искушеник по имену Дионисије обављао је свој уобичајени посао брисања икона. Прилазећи лику Спаситеља Нерукотвореног, приметио је нешто необично - на стаклу се огледало свето лице Христово, као велики црно-бели негатив.

Настојатељ храма свештеник Петар (Лисенко) рекао је да у почетку није знао како да се односи према овоме. Икона је била на тамном месту, далеко од грејних тела, и није било начина да се боја са слике појави на стаклу. Осим тога, отисак је био бео као креда. „Покушали смо да утврдимо састав отиска и открили да је у питању нека врста воска и уља. Међутим, нико није могао да разуме његово порекло. Размак између стакла и иконе је око пет центиметара“, рекао је свештеник. Покушај брисања отиска био је безуспешан.

У наредна три месеца десила су се два чуда. Најпре је столар, правећи рам за стакло са отиском, после молитве пред иконом излечио од тешке прехладе. Убрзо након тога, опседнута жена која је посетила цркву доживела је демонски напад док је покушавала да приђе слици. Одлуком епархијског савета икона Спаситеља Нерукотвореног призната је као чудотворна. Уз икону је постављено стакло са негативом.

Износећи своје утиске о чуду, настојатељ цркве је рекао: „Необична појава која се дешава у цркви је пројава милости Божије... јачање наше вере.” Заиста, чудо које се догодило у Ишиму оживело је духовни живот града. Људи са свих страна су почели да долазе у Покровску цркву да се поклоне чудотворној икони.

Везена слика Светог Николе

Можда најневероватнија прича десила се 2007. године са везеном иконом Светог Николаја Чудотворца, за Свето-Успенски сабор у малом украјинском граду у Полтавској области. Њена ауторка, бабица у локалној амбуланти, радила је на икони као поклон новосаграђеној цркви. Међутим, посао није био готов на време за свечани догађај, па је одлучено да се икона-вез пренесе у Саборну цркву на празник Светог Николе. Слика се до тог датума чувала у кутији.

Када је дошао празник, жена је видела да се стакло на ковчегу иконе мало замутило. На унутрашњој страни стакла приметила је потпуно исти отисак као што смо описали раније. Видевши необичну слику, настојатељ храма, протојереј Игор Тсебенко, назвао је то чудом. Ипак, одлучено је да се стакло замени новим.

Икона је заузимала одређено место у цркви до завршетка израде иконостаса. Када су парохијани хтели да пренесу икону на ново место, приметили су малу пукотину на стаклу. „Одлучили смо да икону извадимо из рама и заменимо стакло. Тада смо приметили још један отисак! Био је још јаснији од првог. Слика се поново појавила на трећем стаклу, а затим и на четвртом. Покушали смо да га избришемо, али то није успело. Чинило се да је отисак направљен кредом унутар стакла .” рекао је отац Игор.

Када је чаша са отиском послата у Полтаву на проучавање, тамошњи научници су само слегли раменима. Било је јасно да отисак није направљен људским рукама. Проследили су га у Кијев, али је отисак нестао. Међутим, у повратку, на провидном стаклу је поново почео да се појављује лик светитеља.

Након тога истраживање је престало. Икона се поштује као чудотворна и људи са тешким болестима долазе и моле се пред њом за исцељење. Постоји веровање да кроз ову икону Свети Никола посебно помаже болесној деци.

Ово су само нека од многих сличних чуда која се дешавају са иконама разних светитеља. На овај начин Господ нам показује милост Своју, подсећајући нас на небески свет и показујући нам своју благодат. Односимо се са поштовањем према свим светим иконама, јер сваку од њих Бог може употребити да покаже своје чудо.

Анастасија Пархомчик
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков
Извор:lavka-obitel.ru