Не знам да ли људи око нас желе нашу срећу, да ли желе да нас виде срећне, али знам некога ко то много жели, а то је Бог.

Иако су многи у Његово име плашили и претили људима, испунили их кривицом и страховима, сам Бог жели да нас види срећне и веселе и кличе нам: “Радујте се свагда са радошћу коју нам је даровало причешће Господом . Опет кажем: радујте се... Ни за шта се не брините, али у свакој прилици нека ваши захтеви буду упућени Богу у молитвама које ће бити праћене захвалношћу..." (Филипљанима 6 4., 6.)

Нажалост, већ неко време егзистира схватање да, што више изгледаш озбиљан и жалостан, више си човек Божији. Али ово је огромна лаж. Ко је имао среће да упозна наше савремене светитеље, старца Пајсија и старца Порфирија, видео је колико су они били срећни и весели. Они су се смејали, шалили, ширили наду, блистали радошћу и светлошћу Христовом. А ми трунемо у својој озбиљности и моралности. Испуњени смо забринутошћу и кривицом, неурозама које заправо спречавају Бога да нас посети.

Да бисмо почели да ходимо стазом радости, треба да престанемо да бринемо. ′′ Ни за шта се не брините, али у свакој околности, ваши захтеви нека буду упућени Богу у молитвама које су праћене захвалношћу..."

Како можемо бити срећни када смо утопљени у нашим мислима и бригама? Када смо забринути због свега и свачега? Да ли сте се икада запитали одакле потиче овај стрес и нервоза? Јасно, од нашег ега и његове жеље да све контролише. У суштини, ово је облик неверја, пошто верујемо да Бог не зна шта нам је потребно и није нам све обезбедио. То је као да кажеш Богу - "Не бринеш Ти о свему, пусти мене да ја водим рачуна." Због тога се ми трудимо умом и мислима да све решимо. Резултат? Унутрашњи хаос. Нервоза, забринутост, напетост, страх и несигурност. Како можете бити срећни у оваквим околностима? Једноставно нисте. Престрављени сте и гневни, пре или касније и тужни.

И сад вас питам, да ли сте икада решили неке проблеме бринући? Вероватно сте направили још горе. Шта добијате? Стрес, губитак огромне енергије због кога губимо осмех. Забринутост не може да промени прошлост и не може да контролише будућност, али може да уништи садашњост вашег живота. Да, она то ради темељно.

Молитва не треба да буде последње решење, након што смо све пробали. Молитва, да би постала извор радости и унутрашњег мира, мора да буде свакодневни дијалог са Богом. Препустите се и предајте Његовој вољи. Имајте поверења и будите сигурни да вас Он воли и неће дозволити ништа да се деси што вам није на корист.

Не можеш да бринеш и будеш срећан у исто време. Ето зашто је први корак ка срећи да престанеш да бринеш - и почнеш да се молиш! Није увек лако то учинити али хајде да почнемо, хајде да пробамо, вреди покушати.

Како престанеш да бринеш и почнеш да се молиш, наћи ћеш нову снагу у свом животу, јер живиш служећи Богу свакодневно.

о. Х. Пападопулос
Извоар: pouke.org