Недуго након осамостаљења Српске Православне Цркве 1219. године, краљ Урош Први Немањић на подручју старог рударског насеља подиже задужбину - манастир Сасе. Ово је један од најстаријих српских манастира који ће заједно са својом Митрополијом сребреничком убрзо постати и колијевка православља у Босни. Иако Сребреница доживљава потпуни процват за вријеме деспота Стефана Лазаревића, отоманским освајањима Босне манастир бива прекривен земљом и заборавом. Проћи ће четири неславна вијека до новог пламена свијеће који пале сашки рудари 1858. године откопавањем темеља старог храма. Своје трагове на овом подручју оставило је и Римско царство.