Марко Сандаљ, син ковача, своје детињство до шеснаесте године провео је на падинама родног села Радосавска, надомак Бањалуке. Још увек дечак од 16 година у Канаду долази потпуно сам, без родитеља и пријатеља, са детињом жељом да постане “свој човек и милионер”. Радио је, грешио али своју жељу и остварио, у Киченеру у Канади. Постигавши оно о чему многи још увек сањају, возио је Ферарије, Поршеје и Ламбургиније. Имао експорт компанију, салон аутомобила, ланац хотела (старачких домова) и других бизниса. Доласком на сами врх успеха у животу и бизнису увиђа да тамо, на жалост, осим празнине нема ништа друго. Његово разочарење претвара се у потрагу за Богом, смислом и значењем живота. Стицајем околности, 1992. године губи све материјално и пролазно да би пронашао оно вредније, духовно, вечно. У својој потрази за Богом и кроз лично преобраћење, доживљава интимно пријатељство и љубав са Богом. Увиђа да смисао живота није у богатству већ у познавању Бога.

"Богатом у новцу никад није довољно богатства, а духом сиромашном никад није довољно љубави и заједнице са Богом", говорио је Марко Сандаљ из личног искуства. Бога није спознао кроз религиозну традицију, обичаје, туђе искуство и знање. Бога је упознао лично кроз Његову Реч (Свето Писмо) и љубав коју свакодневно прима од Оца небеског. Измиривши се са Богом, постао је Пријатељ Божији. Живео је са горућом жељом у срцу да и други људи упознају радост заједништва и пријатељства са Богом. Да доживе Божју љубав, милост и опроштење греха омогућено свима и бесплатно кроз Исуса Христа Сина Божијег, нашег Спаситеља.