Месне покладе, се одржавају у Месопусну недељу. То је задњи дан када се једе месо, јер већ сутрадан, месо се више не користи у исхрани, него само бели мрс.
Месне покладе се у Поповом пољу називају и Мале покладе и кад оне прођу Поповчани запосте и тада се не једе месо до Васкрса. У Херцеговини се у вечерима поклада сакупљају пријатељи, рођаци и суседи по гувнима и забављају уз шалу и разне играрије, а кад почне да пада мрак пале велику ватру и седе до поноћи. За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашнији суседи и пријатељи да се и они добро омрсе у заједничком обедовању.
У већини крајева, у току дана или вечери млађи свет води главну реч; збија разне шале по селу или одлазе на нека позната места у околини где се забављају. Разноразне игре под маскама тзв. "мачкаре" изводиле су се у околини Билећа и Гацка. Маскирана младеж у Поповом пољу иде од куће до куће и збија разне пошалице на опште весеље укућана и због тога добија ћар; разне ситне поклоне у јелу и пићу које после заједно поједу и попију. Озбиљнији мушкарци домаћини и старији људи седе окупљени код једног домаћина и часте се до поноћи.

МЕСОПУСНА НЕДЕЉА (грч: Κυριακή των Απόκρεω); Претпоследња припремна седмица пред Васкршњи пост, у току које је дозвољена употреба меса. Завршава се Месним покладама. Иза ове седмице долази Сиропусна недеља, у којој употреба меса није дозвољена, иако прави пост још није почео.
У Месопусној недељи, Црква се сећа Страшног Суда и тога дана се у храмовима чита Христово казивање о Последњем Суду (Мт 25,31-46). Спасење Хришћана зависиће од њихових дела, поред молитвеног и испосничког живота. Ова недеља се са поменутом успоменом славила још у VI веку, о чему нам сведочи кондак који је написао Св. Роман Мелод. Канон Месопусне недеље написао је Св. Теодор Студит, у VIII веку.
Ова седмица се назива и Задушна недеља, јер су у суботу те седмице увек фебруарске задушнице. На Косову је још зову и Осовита недеља. У тимочким селима се назива Уршна недеља, код Црногораца се назива Дебела недеља и Редовна недеља. У централној Србији се назива Шарена недеља.
У ову недељу се не праве свадбе, веридбе, кумства, побратимства, не узимају се позајмице, нити се даје на зајам, не гради се кућа, нити нешто око куће. У срему се у ту недељу кољу свиње и приређују гозбе, јер је то време пред Месне покладе.