Многи су људи у миру са другима али су у непрекидном рату са својом савешћу. И заиста жалосно је богатство, кад човека савест мучи због неправде и грабежа! Жалостан је високи положај и велико достојанство, кад човека савест мучи као развратника и неваљалаца! Човечију свест на изобличавање натерује грех но кад греха нестане, онда је и савест спокојна, јер је врлина ублажава, а како врлина има свој извор у Богу, то и човек кад се одликује врлином онда и бива слика и прилика Божија. Па зато и Бог, који човека средством врлине хоће да узвиси на највиши степен славе и части а знајући колико треба труда и пожртвовања, и колико опасности и стрпљења, на да се човек одликује врлинама он, као свемогући некад другима не дозвољава да таквог човека узнемирују.